IZNAD SRBIJE JE MAGNETNA OLUJA Meteorolog otkrio sve o retkom FENOMENU

Polarna svetlost je posledica eksplozija ili erupcija na Suncu

Meteorolog Ivan Ristić kaže za „Blic“ da kada se na Suncu desi erupcija ili eksplozija gasa, dolazi do oslobađanja velike količine naelektrisanih čestica koje putuju kroz međuplanetarni prostor brzinom od 1.000 km/s, što znači da kada dođe do ovakvih aktivnosti na Suncu, njene posledice u vidu polarne svetlosti postaju vidljive na Zemlji za oko dva dana.

- Sastav naelektrisanih čestica, koje imaju karakteristike jako provodljive plazme, čini 95 odsto jonizovani vodonik i 4 odsto dvostruko jonizovani helijum. Kada ove naelektrisane čestice sunčevog vetra stignu do Zemljine atmosfere one se sudaraju sa molekulima kiseonika i azota i tako nastaje polarna svetlost različitih boja i oblika. Sunčev vetar je uvek prisutan, ali kada dođe do erupcije na Suncu mnogo je jači vetar u tom trenutku – objašnjava Ristić.

Jedna od najlepših prirodnih pojava

Polarna svetlost je jedna od najlepših prirodnih pojava u atmosferi. Još se naziva severna ili južna polarna svetlost po mestu gde se javlja, pa otuda i naziv Aurora borealis ukoliko se javlja na severnoj polulopti i Aurora australis ukoliko se javlja na južnoj polulopti.

Prema Ristićevim rečima pojava polarne svetlosti nema veze sa delom dana u kom nastaje, jer postoji i u toku dana, samo što je nije moguće videti zbog dnevne svetlosti. Nastaje kao posledica Sunčeve aktivnosti i promena u elektromagnetnom polju Zemlje.

Veza između polarne svetlosti i elektromagnetnog polja Zemlje

- Pojava većeg broja naelektrisanih čestica u atmosferi dovodi do poremećaja u elektromagnetnom polju Zemlje, odnosno, do pojave magnetnih oluja. To je naročito izraženo u periodima intenzivne aktivnosti Sunca. Poznato je da u vreme ovih magnetnih oluja magnetna igla na kompasu skreće od pravca magnetnog pola za čak 10 stepeni, a tada se i čestina polarne svetlosti povećava, što predstavlja dokaz veze polarne svetlosti i elektromagnetnog polja Zemlje - kaže Ristić.

Polarna svetlost može biti:

plave
zelene
žute
ljubičaste
crvene boje

Može da se javi u različitim oblicima, kao što su

- traka

- zrak
- kruna
- korona
- draperija, za koju se kaže da je najlepši oblik polarne svetlosti, jer izgleda kao zavesa koja treperi i pomera se na vetru

Od čega zavisi boja polarne svetlosti

Boja polarne svetlosti na većim geografskim širinama je najčešće plava ili zelena, a na nižim crvena. To je zbog toga što naelektrisane čestice do nižih geografskih širina putuju duže i sudaraju se sa više atoma kiseonika i azota, a plava i ljubičasta svetlost se više raspršuju i apsorbuju, dok crvena lakše prolazi kroz atmosferu i zato polarna svetlost ima crvenkasti ton u nižim geografskim širinama.

- Iako je pojava polarne svetlosti retka u nižim geografskim širinama, verovatnoća da se ponovo vidi u Srbije će se povećavati kako se približavamo vrhuncu sunčevog jedanaestogodišnjeg solarnog ciklusa, 2025. godine – kaže Ristić.

Navala jona stvara zdravstvene tegobe

Prema njegovim rečima, zbog jake jonizacije usled ove pojave menja se i električnog polje planete Zemlje, i usled navale jona osećamo zdravstvene tegobe kao pred oluju, pred nevreme sa jakom grmljavinom.

Mnogi su tako prethodnih dana imali glavobolju, osećali slabost, nesanicu i nestabilan krvni pritisak.

Retka pojava nad Srbijom

- Polarna svetlost se retko vidi kod nas. Da li će se videti i dalje kod nas ili će ostati samo severno zavisi najviše od promena u magnetnom polju Zemlje, od jačine erupcija. Zadnji put je bila 1938., zatim 1958-1959. godine. Trenutno je magnetna oluja oslabila. Interesantno je kod sunčevog vetra da se on inače ubrzava. Kada krene sa Sunca ima manju brzinu, kod nas stiže većom brzinom. Zanimljivo je i da je trebalo čak 100 godina da se dokaže da postoji solarni vetar. Što se tiče boja polarne svetlosti, mi uglavnom vidimo kiseonik – crvenu boju, dok je zelena azot – zaključuje Ristić.

BONUS VIDEO

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI