AKO OSETITE OVA DVA SIMPTOMA, HITNO SE JAVITE LEKARU Sve više mladih ljudi doživi šlog

Prema rečima neurologa dr Marjane Vukićević, direktorke bolnice Sveti Sava, simptomi ovog stanja su specifični, tako da i sami možete uočiti na vreme da se nešto u vašem telu dešava.

Kako ističe dr Marjana Vukićević, simptomi šloga:

• dolaze naglo
• iznenadni su
• počinju sa trnjenjem tela i kočenjem jednog dela lica
• osoba oseća slabost ruku i nogu
• izmenjen govor

Ako posumnjate u šlog, hitno se pogledajte u ogledalo

- Simptomi su u vidu trnjenja jedne polovine tela, pacijent oseti da je mu je izmenjen osećaj u jednoj strani tela. Tu je i slabost ruku u nogu. Takođe, ako posumnjate da imate šlog, podignite obe ruke i vidite da li imate oseća težine u jednoj ruci ili ona kreće lagano da tone ili uopšte ne može da se podigne. Zatim, pogledajte se u ogledalo i ukoliko imate šlog, videćete asimetriju ugla usana, tj. iskrivljenost lica - objašnjava dr Vukićević.

Važno je obratiti pažnju i na govor, jer je u slučaju šloga, on izmenjen, objašnjava neurološkinja Vukićević.

Govor je takođe, pokazatelj teškog moždanog udara i može biti i trajno oštećen, što je ozbiljan invaliditet. U tom slučaju pacijent zapliće jezikom, ne može da izgovori reči, pogrešno ih izgovara ili ne razume drugu osobu koja govori - kaže dr Vukićević.

Foto: Printscreen/RTS

Šta uraditi kada primetimo simptome

Doktorka Marjana Vukićević savetuje da, ukoliko primetimo sve ove simptome, odmah pozovemo Hitnu pomoć.

- Nije loše da se neko nađe pored pacijenta, da bi se znalo tačno vreme nastanka moždanog udara i kako je tekao. Dok čeka Hitnu, pacijent treba mirno da sačeka, bez panike, kako sebi ne bi podigao dodatno pritisak. Ni okolina ne treba da paniči, već svi treba da mirno sačekaju službu Hitne pomoći - savetuje dr Vukićević.

Kako ne bi došlo do nekih težih posledica, neophodno je da se odmah javimo lekarima.

U roku od četiri i po sata lekari moraju da daju terapiju

- Vreme je najvažnije u lečenju moždanog udara, jer na što je kraće vreme šansa za preživljavanje nervnog tkiva samog mozga je mnogo veća. Važno je što ranije doći do bolnice, gde se može izvesti dijagnostika i dati adekvatna terapija. Taj period je od četiri i po sata, a za neke napredne tehnike koje mogu da se sprovedu u naprednim centrima to može da se pomeri i čak na 24 sata - kaže dr Vukićević.

Okidači za moždani udar

Od stručnjaka često čujemo da je okidač za moždani udar, pored genetike i alkohol i gojaznost, kao i neprimerena fizička aktivnost. I dr Vukićević smatra da je jedan od preduslova da se spreči nastajanje šloga zdrav način života i redovna fizička aktivnost.

- Sedenje za kompjuterom, manjak hoda takođe dovodi do visokog krvnog pritiska i šećerne bolesti. Ne trošimo ni masti, tako da to sve stvara bolesti koje će predstavljati faktore rizika za nastanak moždanog udara - kaže dr Vukićević.

"Nikad nisam bio bolestan, a doživeo sam šlog"

Sve je više mladih koji dolaze u ambulantu sa rečima: "Nikada nisam bio bolestan, a doživeo sam šlog", a doktorka objašnjava da mladi uopšte ne znaju za visok krvni pritisak, pa o njemu ni ne vode računa.

- Skoro sam imala jednog zapanjenog pacijenta, međutim, mladi uopšte ne znaju šta je visok krvni pritisak i verovatno ga vezuju za starije osobe. Mladi potpuno zanemaruju svoje zdravstveno stanje - kaže dr Vukićević.

Češći šlogovi nakon kovida

Iako su o ovome mišljenja podeljena, dr Vukićević smatra da definitivno jesu.

- Kovid je učinio veliku štetu organizmu. Doveo je do srčanih oštećenja i aritmija. Takođe, uočeno je da oni koji su imali suženje krvnih sudova s zadebljanjima usled nastajanja masti, da su ta zadebljanja postala osetljiva i da je vrlo često iz tih plakova dolazilo do moždanog udara - kaže dr Vukićević za "RTS".

Kako navodi, deset posto pacijenata nakon doživljenog šloga se vrati prethodnom životu i bez ikakvih deficita odlazi kući. oko 30 posto ima neki blagi deficit, ali može da funkcioniše, skoro 40 odsto pacijenata ima srednje težak deficit i teška oštećenja koja zahtevaju pomoć druge osobe, dok 10 odsto uopšte ne može samostalno da živi i zahteva stalnu negu.

(RTS)

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI