SAMO OVA TRI POSLA SRBI ŽELE DA RADE U INOSTRANSTVU Odlično su plaćeni, a potrebno je samo da se ispuni jedan uslov

 

Oduvek je bila među prvim izborima ljudi koji odlaze iz Srbije u potrazi za poslom. O tome najbolje govori podatak da više od 400.000 naših ljudi živi i radi u nemačkim gradovima. Oni koji su već tamo, mesečno zarađuju između 1.500 i 7.000 evra, u zavisnosti od stepena obrazovanja, a mnogi od njih mogu da obavljaju i dodatni neoporezivi posao i na taj način zarade još više.

Nemačka je udvostručila broj radnih viza ne samo za Srbe, već i Bosance, Crnogorce, Makedonce i Albance, pa se pretpostavlja da tek sledi jagma za neka zanimanja. Ova država se već neko vreme bori sa velikim deficitom kada je u pitanju radna snaga. Zbog toga je, čini se, ova zemlja odlučila da od 1. juna udvostruči broj radnih viza.

To znači da će radnici iz ovih zemalja, prema Uredbi o zapadnom Balkanu, uživati privilegovan pristup tržištu rada Nemačke. Naši ljudi koji već žive u Nemačkoj najčešće se bave fizičkim poslovima, pre svega građevinom, a veliki broj njih zaposlen je u zdravstvenim sistemima, kao što su negovatelji, medicinski tehničari, fizioterapeuti, farmaceuti. Otišao je i veliki broj naših doktora koji tamo mogu da zarade do 7.000 evra.

Direktorka jedne srpske agencije za zapošljavanje u Nemačkoj navodi da su medicinari godinama unazad bili među najtraženijim profilima u Nemačkoj, međutim njih trenutno najmanje odlazi iz Srbije. Zapravo, gotovo svi koji su želeli su i otišli.

- Taj talas medicinskih radnika je već otišao, a onih koji žele da odu je jako malo. To su, znači, medicinske sestre, tehničari i doktori. Međutim, u prethodnom periodu veoma traženi su fizioterapeuti i mislim da će, kako se čini, njihova era tek sada doći do izražaja. To nam pokazuju i naši klijenti koji nam dolaze s diplomom fizioterapeutskog tehničara - ističe ona.

Tražene su i spremačice koje mogu dosta dobro da zarade jer im je obezbeđen smeštaj u hotelu u kom rade. Na ceni su i konobari, kuvari, zatim osoblje za rad u kuhinji i proizvodnji hrane, kao i radnici za održavanje higijene objekta.

- Možda su sva ova zanimanja koja se traže u Nemačkoj deficitarna kod nas, ali koliko ljudi u Srbiji ne može da dobije posao? Toliko je ljudi bez posla, to je strašno, posebno za one obrazovane, dok su u Nemačkoj ljudi prihvaćeni oberučke. O onim sa fakultetskom diplomom da ne pričam. Oni su zaista nagrađeni za svoj posao - ističe ona.

Najveći problem jezik

Glavni uslov za rad u Nemačkoj je jezik. Međutim, to je i najveća prepreka jer ga ljudi slabo uče.

- To je jedan od uslova, ali svakako ključni. Ima mnogo ljudi koji su otišli kao nekvalifikovana radna snaga, koji su došli bez poznavanja bilo kog stranog jezika, ali su se snašli. Takođe, sve zavisi i od vaše stručne spreme odnosno od toga za koji posao vi želite ovde da aplicirate. U principu, nivo B1 se spremi za godinu dana, za B2 treba malo više vremena - navodi ona.

Naravno, nekvalifikovani radnici se manje muče oko pronalaska posla dok oni kvalifikovani moraju da obave nostrifikaciju diplome, odnosno da srednjoškolske ili visokoškolske diplome, svedočanstva, ispite i akademske titule koje su stekli u Srbiji, budu priznate i u Nemačkoj.

(Mondo)

BONUS VIDEO:

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI