deca
Foto: Shutterstock

Piše: Ana Karić

Preventivni pregledi koji su proteklog vikenda organizovani u zdravstvenim centrima širom Srbije, pokazali su veliko interesovanje građana, ali i poražavajuće statistike. Veliki broj zdravstvenih problema otkriven je kod najmlađe populacije. 

Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar kaže da sve više dece predškolskog i školskog uzrasta ima i po nekoliko zdravstvenih problema i da ovakva situacija nije samo u Srbiji, već svuda u Evropi. 

- Statistika ni tu nije dobra. Svako drugo dete koje je pregledano je dobilo instrukcije šta treba da radi u budućnosti da bi se sprečilo da dođe do većih posledica, samo zbog toga što nema dovoljno fizičke aktivnosti. Previše vremena se provodi u nekom neprirodnom položaju koji ne odgovara organizmu i to nije dobro za rast i razvoj deteta. Mi ćemo nastaviti sa ovim preventivnim pregledima - rekao je ministar Lončar za RTS.

Sistematski pregled dece

Foto: Shutterstock

 

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje škole u Srbiji utvrđeni su zdravstveni poremećaji koji se odnose na koštano-zglobne deformitete, a 70 odsto dece je nedovoljno fizički aktivno. Današnja deca razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, manje su spretna, a skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku.

Pedijatar dr Saša Milićević za Alo! kaže da se ovakvi skandalozni podaci najbolje vide na preventivnim i sistematskim pregledima. Jedan od najvećih problema kod dece je, kako kaže, gojaznost. 

VELIKI KAŠALJ

Foto: Shutterstock

 

 

- Mnogi roditelji toga nisu svesni, ali gojaznost kod dece je bolest. Mnogi to mešaju sa trenutnim stanjem i misle da je prolazno, ali upravo iz te gojaznosti se rađa dijabetes, kriva kičma, ravni tabani, loša krvna slika - a sve je to posledica nedovoljne fizičke aktivnosti. Mnogo dece ima problem i sa kratkovidošću, kao posledicom gledanja u mobilne telefone i računare - kaže dr Milićević.

Problemi sa jetrom i bubrezima

Preventivni pregledi održani proteklog vikenda širom Srbije pokazali su da je loša ishrana takođe jedan od uzroka sve lošijeg zdravlja dece, naročito u Beogradu, jer se većina hrani na kioscima brze hrane, u pekarama i picerijama. Statistika je pokazala da vrlo retko imaju sva tri obroka, a voće i povrće je gotovo izuzeto iz jelovnika.

- Deca jedu neredovno, nepravilno, malo se kreću i vrlo rano počnu da konzumiraju gazirana pića, zbog čega sve više dece ima problem sa alergijama. Takođe, mali broj dece se bavi sportom intenzivno, a već krajem osnovne i početkom srednje škole počnu da odlaze u teretane, uglavnom kod priučenih trenera, i da koriste razne suplemente za dobijanje telesne mase, koji razaraju njihov organizam i izazivaju poremećaj rasta. Rano počnu da konzumiraju alkohol i cigarete, da ne pričamo o opijatima, pa su ovi preventivni pregledi pokazali i da veliki broj dece ima problem sa jetrom i bubrezima - kaže pedijatar Milićević za Alo! i dodaje da bi rekreativna fizička aktivnost optimalno trebalo da traje minimum 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji, naročito u fazi rasta i razvoja deteta.

On je istakao i to da nedovoljna fizička aktivnost negativno utiče, osim na fizičko zdravlje, i na psihološko stanje dece i mladih, koji bi trebalo da se usmeravaju na sticanje navika koje ostaju za čitav život. 

- Ne volim što ovo kažem, ali plašim se da koliko god da se životni vek produžio, današnje generacije će ga smanjiti, gotovo sam siguran u to - zaključio je za Alo! Milićević.

Deca zatvorenih prostora

Nedostatak motoričkih aktivnosti može biti faktor rizika i za pojavu kognitivnih smetnji, poremećaja koncentracije i pažnje, što je sve češće prisutno kod dece modernog društva, koja se u stručnoj literaturi zovu i „deca zatvorenih prostora“.

Lekar, specijalista interne medicine, koji se niz godina bavio istraživanjima u području neurofiziologije i neuroendokrinologije Ranko Rajović kaže i da deca danas razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, da su manje spretna, te da skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku, kao što je spretnost prstiju.

- I ravna stopala postaju ozbiljan problem, ukoliko se uzme u obzir da se mozak i regije mozga povezuju u kretanju, te da je svaka motorička aktivnost stimulacija za razvoj mozga - hodanje, trčanje, skakanje, žvakanje čvrste hrane, fina motorika i održavanje ravnoteže. Priroda je nezamenljiva učiteljica i neophodna je za pravilan razvoj dece. Nažalost, ovaj važan segment razvoja je sve više zapostavljen - zaključio je dr Ranko Rajović za Alo! i poručio roditeljima da učine sve da dete bude spretno, okretno i da insistiraju na tome da deca provode puno vremena u prirodi, kao i da hodaju bosa kad god to mogu.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading