Danica Grujičić
Foto: Tanjug/FOTO: TANJUG/JADRANKA ILIĆ

Ona to rekla na konferenciji za novinare u Medija centru gde je, povodom obeležavanja 25 godina od usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine predstavila javnosti Deklaraciju o potrebnim merama sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Grujičić je istakla da to, u apsolutnim brojevima, znači da je od 19.000 obolelih u 1999. godini broj porastao na oko 30.000 u 2018. i već 40.000 u 2021. godini.

"To su zvanični podaci registra za rak koji postoji na osnovu toga što su lekari i administrativci dužni da prijave svaku bolest. Znači, to nije automatsko beleženje svih C diagnoza što podrazumeva malignu bolest.  Dalje, statistička analiza smrtnosti malignih bolesti u Srbiji je takođe pokazala statistički značajan porast. U apsolutnim brojevima, to je oko 12.000 u 1999. godini do već 15.000 u 2018. i preko 20.000 u 2021. Znači, stvar se ubrzava", naglasila je Grujičićeva.

Ističe da analiza smrtnosti od malih bolesti u Evropi pokazuje da je Srbija na prvom mestu, a da nikada ovoliko novih lekova nije bilo.

"Nikada nismo imali ovoliki broj mašina za dijagnostiku i što je najvažnije, mašina za radioterapiju. Znači, država ulaže u lečenje, a nama smrtnost ne opada. Mi to tumačujemo agresivnošću tumora. Takođe, kada analizirate smrtnost od malih bolesti u Evropi, na prvom mestu je Srbija, na drugom se smenjuje Hrvatska, Crna Gora i Mađarska", navela je Grujičićeva.

Ona kaže da je ubeđena da je nuklearno i hemijsko zagađenje iz 1999. razlog zašto prva mesta u toj negativnoj statistici zauzimaju baš zemlje regiona.

Sem toga, kako je rekla, primećen je veliki porast autoimunih bolesti, i da je Srbija jedno vreme čak imala Republičku komisiju za preterani zamor.

"To su ljudi koji imaju simptome različite vrste. Kada tim ljudima uradite standardne analize, pregledate im telo, sve je u redu, a zapravo boluju od autoimunih bolesti u velikom broju. Za 2019. godinu taj broj je iznosio oko 27.000, a da ne govorim da ih sad ima bar duplo više, zato što se na te bolesti ne misli i potrebno je uraditi tačno određene analize. Možda u tome leži ključ zašto mi imamo toliko smrtnost i pored evidentno bolje terapije", rekla je Grujičić.

Ona je naglasila i značaj genetskih bolesti.

"Moramo utvrditi šta je sa zdravstvenim stanjima vojnika, koji su bili izloženi dejstvu municije sa osiromašenim uranijumom, ali i onih delova naše zemlje koji su pretrpeli teško, teško hemijsko oštećenje, kao što su Pančevo, Bor, Kragujevac i Novi Sad, jer to su četiri grada koji su po istraživanjima UNEP-a bili proglašeni 1999. godine za nebezbedne po život", poručila je Grujičić.

Dodala je da je  jako važno utvrditi kakvo je zdravstveno stanje dece naših veterana, koji su bili izloženi tom oružju, i s prostog razloga što su određeni lekari koji su pratili stanje veterana, posebno u američkoj vojsci, pokušavali da upozore narod na velike genetske anomalije i bolesti koje se javljaju kod potomaka onih ljudi koji su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma.

"I na kraju, sterilitet muškaraca i patološke trudnoće kao posledice nuklearnog i hemijskog zagađenja, tu je tek potrebna detaljna analiza, koja je u ovom trenutku bez države nemoguća", poručila je Grujičić.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading