VUK RADOVIĆ: "Milenijum tim očistio 37 miliona kvadratnih metara površine od neeksplodiranih ubojnih sredstava u Srbiji"
U Beogradu se naredna tri dana održava Evropski seminar o eksplozivnim ubojnim sredstvima u organizaciji Centra za razminiranje i "Intelligence - Sec" britanske kompanije specijalizovane za organizovanje konferencija iz bezbednosne industrije, a jedan od sponzora je Millennium Team (Milenijum tim), koji je do sada očistio 37 miliona kvadratnih metara površine od neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Direktor sektora za razminiranje Milenijum tima, Vuk Radović predstavio je na konferenciji dva važna projekta koja radi Milenijum tim - projekat deminiranja prostora fabrike "Sloboda" iz Čačka i vađenje potopljene ratne flote iz Dunava kod Prahova.
Kako je rekao, 2021. godine, desile su se dve velike eksplozije u skladištu minicije u fabrici "Sloboda" Čačak i to je bio znak da ovaj prostor mora da se očisti.
TANJUG/ RADE PRELIC
"Na više od 600.000 kvadratnih metara, mi smo pronašli više od 30.000 ekspolozivnih naprava koje smo morali da detoniramo na samom mestu gde smo ih i pronašli. Još uvek nije gotov rad na ovom području, imamo još projekata", rekao je Radović.
Što se tiče projekta koji se odnosi na potopljene brodove kod Dunava, Radović je istakao da je to veoma izazovan projekat.
On je naglasio da treba pored deminiranja eksplozivnih naprava, voditi računa pre svega o bezbednosti ljudi koji rade na projektu, ali i o životnoj sredini.
TANJUG/ RADE PRELIC
"U čemu je suština, da se napravi jedno puno istraživanje uz pomoć ronilaca, da vidimo kakve potencijale imamo u rečnom koritu, jer je reč o međunarodnim plovnim vodama. Mnogo toga je i urađeno već", dodao je Radović.
Radović je rekao da je najveća dubina na kojoj se nalazi jedan od brodova 18 metara i da teži deo uklanjanja tek predstoji, a da je u planu da se izvadi 21 brod.
Investitor je, kako je rekao, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uz pomoć Evropske investicione banke.
"Radovi su počeli jula prošle godine, plan je da se završi do 2028. godine", dodao je on.
TANJUG/ RADE PRELIC
Istakao je da se problem javlja kada se smanji nivo vode i na površini se vide delovi potopljene mornarice koja ugrožava plovni put.
Radović je dodao da postoji i određeno godišnje doba kada se može raditi na vađenju brodova i da to dodatno otežava radove.
"Imamo tri metodologije vađenja. Jedna je da se izvadi čitav brod, druga da se brod seče i treća da se iskopa segment i ispod broda i da se izvadi i onda razminiranje se radi na kopnu", objašnjava on.
Radović je rekao, da su ovakvi seminari jako važni, jer se ljudi iz oblasti deminiranja umrežavaju i dele iskustva u korišćenju opreme, u projektima, zatim se razgovara o situacijama u kojima se ko nalazio.
TANJUG/ RADE PRELIC
Naglasio je da su na ovom seminaru došli eksperti iz svih oblasti u deminiranju, kao i predstavnici različitih vrsta oprema koje se može kupiti za deminiranje.
Radović je nakon konferencije odgovarao i na pitanja novinara o značajnim projektima ove kompanije i istakao da je jedan od glavnih projekata takozvano vađenje potopljenih brodova iz Dunava kod Prahova.
"Taj projekat je počeo prošle godine i mi smo do sada uradili već popriličan posao. Mi smo kompletnu hidrografiju snimili, poslali ronioce dole i pripremili smo dokumentaciju za vađenje potopljenih brodova. Nažalost, vađenje plovila iz Dunava pod Prahova je izazov i zbog brzine vode, zbog same vidljivosti unutar vode, zbog neeksplodiranih ubojnih sredstava koja se tu nalaze i moramo da čekamo idealne uslove da bismo krenuli sa vađenjem", objašnjava Radović.
On se osvrnuo još jednom na projekat koji se odnosi na fabriku "Sloboda" iz Čačka.
TANJUG/ RADE PRELIC
"Taj projekat je jako važan. 2021. godine je eksplodiralo više magacin i municija nije bila samo unutar fabrike, nego i van fabrike. To je bilo potrebno očistiti da ne bi slučajno stradao neko od civila koji žive u, i van kruga fabrike. Do sada je nađeno više od 30.000 neeksplodiranih ubojnih sredstava, a imamo još do kraja godine da očistimo", dodao je on.
On je naglasio da smo mi zemlja koja je jako zagađena neeksplodiranim ubojnim sredstvima.
"Imali smo Prvi svetski rat, Balkanske ratove, Drugi svetski rat, bombardovanje 1999. godine, imate minska polja i imate odbačeni NUS koji su svi zaboravili. Ljude koji su bežali, koji su dolazili kod nas u Srbiju, nisu znali šta da rade sa tim oružjem, ručnim bombama, tako da su ih samo bacali. Na primer, imate prostor Nacionalnog stadiona, gde smo mi završili eliminisanje NUS-a. Prvog dana deminiranja smo našli tri ručne bombe sa zarđalim osiguračima. Ukoliko bi neko pomerio te osigurače, to bi eksplodiralo", rekao je on.
Projekti su u toku, naglašava Radović i dodaje da oni prate razvoj i rad na infrastrukturi u zemlji i prate bezbednost svih radova.
Ističe da postoje uvek nepredviđene okolnosti, kao na primer kada su radili na čišćenju prostora aerodroma Niš.
"Treći dan čišćenja aerodroma Niš našli smo bombu od 250 kilograma sa ručnim detektorom iz Drugog svetskog rata, netaknutu sa osiguračima. Veoma realna opasnost, koju smo morali da uklonimo", naveo je on.
Šef operacije sektora za razminiranje u kompaniji Milenijum tim Đorđe Krunić je rekao da je rad na terenu je vrlo specifičan i dinamičan i da je pre početka svih radova najbitnije da se proveri bezbednost zaposlenih.
TANJUG/ RADE PRELIC
"Bezbednost je na prvom mestu. Prvo izađemo na teren, obeležimo površinu na kojoj treba da se radi, i onda počnemo radove na razminiranju. Radove radimo po projektu Centra za razminiranje Republike Srbije, koji ujedno prate radove i rade kontrolu kvaliteta. I na kraju izdaju uverenje da je površina očišćena i bezbedna za građane", objašnjava Krunić.
Istakao je da postoji više izazova sa kojima se susreću na terenu i da se ovaj tim čeka niz projekata.
"Jedan od najizazovnijih projekata koje smo do sada radili jeste čišćenje prostora oko fabrike 'Sloboda' Čačak. Nismo završili u potpunosti čišćenje, ali smo do sada više od 30.000 raznih mina sa više mesta uklonili. Tako da je to jedan veliki projekat, kroz koji ima dosta da se nauči", rekao je on.
Na konferenciji učestvuju ekspeti iz zemlja regiona i evropskih zemalja, a seminar će trajati sutra i prekosutra.
Direktor Centra za razminiranje Bojan Glamočlija govorio je o radu Centra i rekao da je ovaj seminar prilika da se pokaže šta Centar radi, kako se suočava sa problemima i kako ih rešava, kako pronalazi donatore i koji su naredni koraci.
Istakao je da je Centar osnovala Vlada Republike Srbije 2002. godine, a da su prvi radovi počeli 2003. godine i svake godine od tada Centar dostavlja podatke jednom godišnje o svom radu.
TANJUG/ RADE PRELIC
Istakao je da je opšti problem mina i eksplozivnih ostakaka u Srbiji posle rata, a da je najveći u dve opštine trenutno - Bujanovac i Užice, i naglasio da je dosta toga i očišćeno do sada.
"Grupe mina u ostale u Bujanovcu, to su grupe mina, nisu klasične mine, nego su ih teroristi postavljali i teško je utvrditi gde su. Ove godine ćemo utvrdi opšte stanje u Bujanovcu", dodao je on.
Potpoljenja ratna nemačka flota iz Drugog svetskog rata je projekat na kome radimo i na kome ćemo raditi u 2024 .godini.
Istakao je da je projekat potopljene ratne flote takođe radio Centar i da je na celoj površini više od 200 brodova potpoljeno, a da je cilj da se ukloni 21 brod , kako bi se omogućio plovni saobraćaj u tom delu reke Dunav, jer zbog nemogućnosti plovidne Srbija godišnje gubi šest miliona evra.
Kako je rekao, od 2003. do 2024. godine izrađeno je više od 300 projekata, očišćeno je 62 miliona kvadtatih metara od mina i bombi, 49.000 mina je uništeno.
Istakao je da je od 2003. godine do 2023. godine je više od 16 miliona dolara izdvojeno za orpemanje Centra.
On je dodao da je potrebno očisiti aerodrom Ponikve u Užicu, kako bi se što pre aerodrom stavio u civilnu upotrebu.
Direktor Centra je dodao da postoji niz projekata na kojima se radi, jer je ekspanzija građevinskih radova - izgradnja puteva, fabrika, mostova i to zahteva da tereni budu očišćeni i bezbedni.
Dodao je da je prošle godine otvoren i inovaciono - edukativni park u Velikoj Moštanici, koji se prostire na tri hektara i ima 16 objekata.
(Tanjug)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)