GOJKA SU GOLOG I KRVAVOG BACILI U ĆELIJU, DAVALI SU MU DA PIJE MOKRAĆU Sličnu sudbinu doživelo je u Hrasnici još 350 Srba

Logor su osnovali pripadnici muslimanskog Prvog korpusa tkz. Armije Bosne i Hercegovine, tačnije starešine 4. oklopno-mehanizovane brigada sa Ilidže. Upravnici ovog kazamata su bili Fikret Prevljak i Husein Mujanović.

Broj Srba koji je prošao kroz pakao ovog logora se kreće između 350-400, uglavnom su dovođeni iz sarajevskih naselja, a među njima je najveći deo su bili civili. Preko pedeset ih je ubijeno ili se vodi kao nestalo.

Inače, na području Sarajevskog polja koji je kontrolisan od muslimanskih snaga evidentirano je najmanje 126 logora u kojima je utamničeno hiljade ljudi, civila srbske nacionalnosti tokom četiri ratne godine.

Logor je zatvoren krajem 1994. godine pod pritiskom međunarodnih posmatrača, pa su preostali zatvorenici prebačini u logor "Silos", opština Hadžići.

Danas na području nekadašnjeg logora u Hrasnici ne postoji tabla ili bilo kakav trag da je tu nekada postojao kazamat smrti.

O zverstvima koja su se tamo dešavala nad Srbima, pričali su svedoci, porodice stradalih. Jedna od njih je Ljeposava Stojanović koja je ranije pred Sudom BiH ispričala da je od preživelih zarobljenika čula da je prvootuženi za ratne zločine nad srpskim civilima u sarajevskom naselju Hrasnica Senad Gadžo svakodnevno tukao, mučio i zlostavljao njenog supruga Borka, koji je u zatvoru i preminuo.

Stojanovićeva je posvedočila da joj je Milena Šućur iz Nedžarića, koja je sa njenim suprugom bila u zatvoru, ispričala da je Gadžo vezivao Gojka za radijatore, pitao gde mu je porodica, a posebno kćerka sa "kojom bi se sladili".

"Kada ga Gadžo nije tukao, Milena mi je rekla da je onda naređivao drugima da to rade", rekla je Stojanovićeva na suđenju nekadašnjim pripadnicima Prvog korpusa takozvane Armije BiH Gadži, Zaimu Laličiću i Sulji Hebibu optuženima za ratni zločin nad srpskim civilima u Hrasnici.

Ona je ispričala da je početkom rata sa osmogodišnjim sinom i kćerkom od 14 godina otišla u Lukavicu, a da je suprug, koji je radio u "Famosu", ostao je u Hrasnici i da se sa njim poslednji put čula deset dana pre njegovog zatvaranja.

"Iz SUP-a na Ilidži javili su mi da je 1. maja 1992. odveden, nakon čega sam došla na Ilidžu i desetak puta bezuspešno pokušavala i tražila način da ga razmene. Nažalost, nisam u tome uspela", navela je Stojanovićeva, dodajući da je bio zatvaran na stadionu, Osnovnoj školi "Aleksa Šantić", a kasnije u podzemnim garažama.

Ona je navela da joj je Kosta Ivanović, koji je bio policajac u Hrasnici, rekao da joj je suprug živ, ali da ga tuku u zatvoru.

"Zadnji put kad sam videla Kostu u Stanici policije, on je pobegao u drugu prostoriju. njegove kolege su mi rekle da je Gojko umro i da su ga ljudi koji su s njim bili zatvoreni, sahranili kod Muzičke škole u Hrasnici. To je bilo 1. avgusta 1992. godine", ispričala je Stojanovićeva.

Dodala je da je uspela da razmeni posmrtne ostatke muža i sahrani ih na groblju u Vlakovu, gde je 1993. godine slučajno upoznala Milenu Šućur, koja je bila zatvorena sa njenim mužem.

Stojanovićeva je navela da joj je i Petko Jovanović 1996. ili godinu kasnije u Rogatici potvrdio da je Gadžo najviše tukao, mučio, pa i seksualno maltretirao njenog supruga.

"Petko mi je rekao da su Gojka znali golog i krvavog ubaciti u ćeliju, pa su ga ostali zatvorenici oblačili onim što su imali. Nisu mu davali vode, pio je mokraću da bi, na kraju, mokrio krv", svedočila je Stojanovićeva.

Tužilac Miroslav Janjić pročitao je tada kada je ona svedočila prvi deo iskaza preminulog svedoka Mirka Vukovića, napisanog na više od 40 stranica, koji je 6. decembra 2007. godine dao Kriminalističkoj policiji Istočno Sarajevo.

Tragična priča ovog čoveka počela je 2. juna 1992. godine upadom četvorice naoružanih policajaca u njegov stan u Hrasnici, u koji je došao iz Lukavice jer je čuo da je neko u njega provalio.

"Došla je policija i sve prevrnula. Među njima je bio i Gadžo koji mi je sve oduzeo, dokumente, pasoš, novac, čak i ključeve od fiće. Tražili su oružje koje nisam imao. U jednom momentu, Gadžo je otišao u kupatilo i pozvao jednog policajca kojem je dao bombu kašikaru. Onda su rekli da je bomba moja. Ušle su prve komšije i počeli da viču ubijte četnika"", počeo je svoj iskaz ovaj svedok.

Zatvoren je u školi, u prostoriji ispod stepeništa, gde je zatekao polugole srpske zatvorenike, a sutradan je odvezen kod vojnih inspektora koji su mu nakon ispitivanja rekli da mu je Gadžo "sve napakovao".

Kada je vraćen u školu, Vuković je rekao da je Gadžo odmah nastavio da ga zlostavlja. Noćna izvođenja pretvarala su se u pakao od prebijanja, vređanja, zlostavljanja. Terao ga je da mu kaže gde je našao bombu koju mu je on podmetnuo.

"Jednom prilikom Gadžo je doveo Bosu Klepić sa kojom sam živeo i naterao je da me šamara. Kada su me vratili u ćeliju, Bosa je krvava ležala na podu. Iživljavali su se nad njom", rekao je Vuković.

Svedok se prisetio da su zatvorenim hrasničkim Srbima u više navrata govorili da idu na streljanje, što je potpisao Alija Izetbegović.

Vuković je rekao da ne zna kako je preživeo jednu noć kada je odveden u neku malu prostoriju i doživeo pakao. Nakon strašnih batina, dok je puška bila uperena u njega, nožem su mu sekli kosu i na čelu urezali slovo "U".

"Rekli su mi da su sve moje pobili, skinuli me do gola i iživljavali se na meni. Udarali su me kundacima, šakama, nogama. Bio sam sav krvav, oči su mi bile pune krvi i kao vreću su me ubacili nazad u zatvor", naveo je Vuković, čije muke ovim ne prestaju.

Dodao je da ga je, drugi put, Gadžo izveo žicom zavezanih ruku na leđima i odveo u prostoriju gde ga je golog, neki nepoznati čovek tukao mokrim konopcem po celom telu. Onda ga je, kako je rekao, vukao prema radijatoru u nameri da ga veže i obesi. 

"Gadžo me je nastavio tući, krv lije na sve strane, a on uzima čašu u koju zahvata moju krv i pije je sa vinom. Na meni su gasili cigare, mokrili, a onda terali da to brišem. Nisu bolje prolazili ni drugi zatvorenici i rekli su nam da, ako neko pita šta nam se desilo, da kažemo da smo pali niz stepenice", ispričao je Vuković.

On je rekao da su zatvoreni Srbi terani da jedu bukovinu i travu, a da su prilikom prebacivanja u garaže morali pevati pjesme o Aliji, dok su ih ljudi na ulici pljuvali, nazivali pogrdnim imenima, psovali i vređali.

Tortura nad srpskim zatvorenicima nastavljena je u novim betonskim ćelijama, a posebno u atomskom skloništu gde su ih tukli i mučili tokom cele noći.

"Ljudi su plakali, više smo bili u komi nego svjesni i molili smo Boga da nas ubiju jer više nismo mogli da izdržimo mučenja", ispričao je Vuković.

On je naveo da su ih, osim Gadže, tukli i mučili optuženi Zaim Laličić, čuvar Rašim Matijević, kao i upravnik zatvora Husein Mujanović koji je govorio da "sve četnike treba ubiti".

Optuženima se na teret stavljaju nezakonito zatvaranje srpskih civila, ubistva, mučenja, zlostavljanja, mučenja na ponižavajuće načine, sakaćenja i drugi teški oblici zlostavljanja tokom 1992, 1993. i 1994. godine.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI