SVA IZLETIŠTA U BEOGRADU VRVE OD KRPELJA! Mnogi od njih prenose opasnu bolest, nakon posete ovih lokacija, prekontrolišite celo telo!

Kiša i vlažno vreme ovih dana stvorili su plodno tle za produžetak sezone krpelja, te ove krvopije vrebaju na raznim mestima, a najviše ih ima na popularnim izletištima u Beogradu, poput Ade Ciganlije, Avale, Topčidera, Košutnjaka... Ono što brine jeste da je čak 20 odsto testiranih krpelja zaraženo bakterijom koja izaziva lajmsku bolest.

U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju kažu za "Blic" da se u ovom periodu registruje povećan broj krpelja.

- Jun je mesec sa optimalnim vremenskim uslovima za rast i razvoj krpelja u našem podneblju. To potvrđuju podaci dobijeni monitoringom koji pokazuju da se u ovom vremenskom periodu beleži povećana brojnost populacije krpelja - naglašavaju u ovom Zavodu.

Zaraženi krpelji vrebaju od neuređenih mesta do popularnih izletišta

Krpelji su prisutni na raznim mestima, a tamo gde se beleži njihova velika brojnost, beleži se i veći broj zaraženih krpelja.

- Areal rasprostranjenja krpelja je veoma raznolik, od uređenih, neuređenih, ruderalnih staništa, do objekata za smeštaj domaćih životinja i stambenih objekata. Na osnovu sprovedenih terenskih istraživanja Zavoda za biocide i medicinsku ekologije utvrđena je pozitivna korelacija između broja zaraženih krpelja i lokaliteta sa povećanom brojnošću broja glodara koji su rezervoari pomenute bakterije - navode iz Zavoda i dodaju:

- Na teritoriji grada Beograda povećana brojnost krpelja je utvrđena na lokalitetima sa povećanom frekvencijom ljudi i domaćih životinja tokom godine, odnosno na popularnim izletištima naših sugrađana: Ada Ciganlija, Avala, Topčider, Košutnjak. Analizom uzoraka krpelja sa tih lokaliteta utvrđeno je prisustvo zaraženih jedinki.

Oko 20 odsto testiranih krpelja je zaraženo

Inače, u ovom periodu veliki broj građana donosi krpelje na PCR analizu u laboratorije Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kažu u ovoj ustanovi, kako bi se utvrdilo da li su zaraženi bakterijom Borelia bulgdoferi, izazivačem lajmske bolesti.

- Od ukupnog broja donetih krpelja na analizu, 20 odsto je bilo pozitivno i ta činjenica ukazuje da je neophodno donositi ih na testiranje kako bi se na vreme otkrilo da li je on zaražen pomenutom bakterijom - ističu iz Zavoda.

Kako je ranije za "Blic" objašnjeno u ovom Zavodu, ukoliko je krpelj zaražen potrebno je oko 48 sati da on prenese bakteriju u telo čoveka.

Osim Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, testiranje na lajmsku bolest o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), osiguranik, uz uput izabranog lekara, može da obavi u većem broju zdravstvenih ustanova u Srbiji među kojima su:

Vojnomedicinska akademija (VMA)
Klinički centar Kragujevac
Klinički centar Srbije
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"
Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak",
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
Zavodi i instituti za javno zdravlje u gradovima širom Srbije.

Na ovom linku čitajte sve o invaziji krpelja i kada hitno treba da se javite lekaru.

Faktori koji pogoduju razvoju krpelja

Za većinu vrsta krpelja, period od sredine marta do sredine juna predstavlja vreme kada su najaktivniji.

- U to doba polažu jaja, razvijaju se, pronalaze konačnog domaćina na kome će izvršiti svoju reproduktivnu ulogu. U periodu od sredine juna do kraja avgusta, nastupa vreme kada se nove jedinke još nisu izlegle, tako da je u tom periodu slabija frekventnost njihovog nalaženja. Temparaturni optimum aktivnosti, odnosno period kada najveći broj krpelja traga za domaćinom, je pri temperaturama od 20-25 stepeni - objašnjavaju u Zavodu.

Kako dodaju, osim temperature važan faktor je i vlažnost vazduha, tako da je optimalan iznos 45-80 odsto vlažnosti vazduha.

- Za one vrste koje borave na otvorenim staništima, značajan uticaj ima sunčano zračenje koje dovodi do akumuliranja toplote u telo krpelja koji je hladnokrvna životinja, što im omogućava početak aktivnosti i na nižim temparaturama. Sve ovo nam govori da trenutne vremenske prilike, samim tim i trenutno vlažno vreme, i te kako pogoduju krpeljima, što se ogleda u povećanoj brojnosti, ukoliko se ne primenjuju adekvatne mehaničke i hemijske mere za smanjivanje njihove brojnosti. Ono što mi na ličnom planu možemo uraditi je da pri izlasku u prirodu budemo adekvatno odeveni, uz korišćenje repelenata za odbijanje krpelja.

Preporuke Zavoda za boravak u prirodi

Upotreba repelenata prilikom boravka u prirodi

Izbegavanje boravka u ugroženim područjima
Dobra zaštita odećom (čarape navučene preko pantalona, vrat dodatno zaštićen maramom, a kosa kačketom ili šeširom)
Obavezan pregled celog tela po povratku iz prirode
Nositi odeću svetle boje kako bi se krpelj što lakše uočio i napravljenu od glatke tkanine za koju on ne može da se uhvati
Po povratku iz prirode tuširanje sa dosta šampona, krpelj pre uboda luta po telu nekoliko sati, pa ga je moguće skinuti i pre uboda tuširanjem
U slučaju uboda skinuti krpelja pincetom bez upotrebe raznih hemijskih sredstava
Pratiti mesto uboda nekoliko dana
U slučaju pojave crvenila koje se koncentrično širi oko mesta uboda, obavezno se javiti nadležnoj zdravstvenoj ustanovi
Izvađen krpelj može se doneti na analizu u Zavod za biocide radi provere da li je zaražen bakretijom borelijom
U slučaju sumnje na kasne faze Lajmske bolesti kod pacijenta, moguće je u Zavodu za biocide uraditi analize na prisustvo IgG i IgM antitela

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI