DEČAK CVETKO RISTIĆ STOJI SAM PORED TRI SVEŽE HUMKE Pod crnom zemljom mu je sve što je imao, poklao je Naser Orić

Kad je sve bilo gotovo, kad su niz Drinu utihnuli rafali i po selima iznad vode dogorele poslednje kuće, kad je pao i poslednji kamen sa kamena i poslednja krvava kama vraćena u korice, kad su se po selu utišali krici i jauci, umrli nedoklani i izvađene poslednje oči, ostala je samo priča o tihom, tužnom dečaku, velikih, uplakanih crnih očiju koji je ostao sam na svetu.

I jedna fotografija, valjda najtužnija od kako je rata i ratovanja. Na njoj dečak, u nekoj svetloj jaknici, u ledeno jutro pored Drine, stoji sam kraj tri sveže humke i tri krstače zakićene belim peškirima. A pod crnom zemljom mu je sve što je imao.

Dečačić, kome su u krvavu zoru ubili i Novaka i Ilinku, i Mitru i Miću, oca i majku i jedinu sestru i brata

Printscreen/Youtube

 

Dečačić, kome su u krvavu zoru ubili i Novaka i Ilinku, i Mitru i Miću, oca i majku i jedinu sestru i brata, a on, mali, ostao željan da ih zagrli onako zajedno sve četvoro, da ih pritegne svojim ručicama uza se, pa da ih ne pušta, da nikad više ne odu od njega i da ga ne ostave samog.

“Ni sam ne znam kada sam postao svestan tolike nesreće koja me zadesila u trenu, tolikog gubitka… Ponekad mi se čini, možda već sutradan, a ponekad, da su godine i godine prošle, možda sve do današnjeg dana, a da ja to nisam shvatio i primio do kraja, toliki gubitak, toliku prazninu koja je ostala. A samo 14 godina sam imao kad me sve to stiglo”, govori danas Cvetko Ristić (44), tada dečačić iz sela Kušići iznad Skelana, kome su 16. januara 1993. godine, rano ujutru, muslimanske snage Nasera Orića iz Srebrenice u nekoliko sati pobile čitavu porodicu, oca Novaka (42), majku Ivanku (42), sestru Mitru (19), a brat Mićo (16) tog jutra je nestao da mu ni dan-danas nema kostiju ni groba.

Cvetkova sećanja i dalje živa, tu godine i decenije koje prolaze ništa ne menjaju. Ni za mrvicu.

“Kao da je sve juče bilo. Jedna godina, jedan dan ili trideset godina, sve je isto, sećanja dolaze, vraćaju se… I sanjam moje roditelje, sanjam Mitru i Mića, one dane srećnog detinjstva kada smo svi bili zajedno”, kaže mi Cvetko.

Sit se sa svojima u snovima izrazgovara. Izgrli ih. Kad stigne, priupita Mića i sestricu jesu li im teške rane. I majku isto, i oca. Sestrica ga poljubi u obraz. Uželela se brata.

Printscreen/Youtube

 

Krvavo jutro iznad Drine

Ono januarsko jutro, tri-četiri dana uoči Jovanjdana, Mitra i Mićo stigli su prethodnog dana da za praznik budu s porodicom, zapucalo je oko sela, nije se bilo dobro ni razdanilo.

U kući Ristića u Kušićima probudilo se njih šestoro, Novak i Ilinka, troje dece, i komšinka Milenija Janković koja nije smela sama da zanoći u svojoj kući poviše sela. Novak i Cvetko istrčali su do na kosu iznad kuće da vide šta se dešava, ko puca, brzo su shvatili da muslimani iz Srebrenice nadiru sa svih strana.

Novak je stigao da dovikne Cvetku da beži ka srpskim položajima, a sam je potrčao kući, da spasava Mitru i Mića, Ivanku i Mileniju. Posle je Cvetko saznao, Novaka je rafal presekao dok je sa donje strane pokušao da priđe kući… Brzo su Orićevi opkolili dom Ristića, Ivanku i Mitru streljali su u podrumu… Mileniju najstrašnije silovali, mučili, ubili.

“Za mog brata Miću ništa ni dan-danas ne znam. Iz drugih kuća i drugih sela tog dana su i odvodili ponekog u logor u Srebrenici, ni u jednoj grupi tih zarobljenika mog brata nije bilo. Bilo je raznih priča, da je ubijen blizu kuće, odmah pošto su ga uhvatili, bilo je i drugih priča, uglavnom, njegovih kostiju i dalje nema. Verovatno da je i dalje živ neko od onih koji su tog jutra bili oko naše kuće, ali niko mi nije hteo reći šta se tačno desilo”, kaže Cvetko.

Kad sam ga posle pitao, nije ostavio ni najmanju dilemu. Ispričaće jednog dana svojim dečacima, kad porastu, kad budu dovoljno veliki da sve shvate, priču o Novaku i Ilinki, o Mitri, Mići. Pokazaće im onu svoju fotografiju.

Printscreen/Youtube

 

“Naravno da hoću, ali ne da prenesem mržnju, ne zbog osvete nego da se pamti, da se ne zaboravi… Tek da moju dečaci znaju, bez ikakvih zlih namera”, veli Cvetko.

Dok je krvavi pir od Skelana do Kušića, uz Drinu i niz Drinu trajao, dok su gorela lepa sela iznad reke, Cvetko se s grupom ljudi iz sela obreo u Jezeru. Tri dana sami, preplašeni, pomireni sa sudbinom, u obruču zločinaca.

Zvone još u Cvetkovim ušima i nikad neće prestati krici i jauci mučenika što su vapili za smrću po podrumima svojih kuća, po dvorištima i baštama, po potocima ispod sela i vriska dželata opijenih krvlju…

Printscreen/Youtube

 

Dole, po selima ostalo je 69 mrtvih meštana, više od 150 ranjenih, mnogo nestalih, mnogi su odvedeni u Srebrenicu, u roblje. Most između Skelana i Bajine Bašte bio je pod snajperskom i mitraljeskom vatrom. Ginuli su na mostu redom Zarići, Gligići…

Na skelanskom mostu snajperski hitac presekao je malog, petogodišnjeg Aleksandra Dimitrijevića, nedugo posle i njegovog brata Radisava kome je bilo 14 godina, dok su sa majkom Milicom pokušavali da se prebace u Srbiju i slobodu.

Tekla je krvava Drina

Mnogi su, kao i Cvetkovi, pobijeni po kućama, mnogima su odsečene glave, ekstremiteti, neki su u strašnim orgijama dželata ruku krvavih do ramena spaljeni. Gordanu Sekulić ubili su hicem iz snajpera dok je u naručju držala decu. Staricu Darinku Mitrović (72) masakrirali su u njenoj kući, ubica je na beživotnom telu ostavio pismo Darinkinoj deci, pohvalu svom zločinu. Rosa Neđić (72) je silovana pa ubijena, starica Radosava Kovačević (78) ubijena sa dvadeset i više udaraca sekirom. Milenki Ristić zločinci su noževima urezali krst na telu pre nego što su je ubili. Ispod sela tekla je krvava Drina.

Spisak bestijalnosti dug i predug. Pred njim pamet stane.

Tog dana u svojoj kući su mučeni, prebijeni pa masakrirani supružnici Bogdan (66) i Dobrina (70) Živanović, ubijeni su Anđa Janjić (66), Filip Živanović (63), Stojan Živanović (69), Radinka Mitrović (47)…

Jedini preživeli

Cvetko Ristić(15) - jedini preživeli iz porodice, kom su 16. 1. 1993. godine brata (16) odvukli u nepoznato; sestru (20) i majku (42) - streljali u podrumu, a oca (41) živog spalili krvnici Nasera Orića.

Najtužnije dane proveo je u društvu vojske Jugoslavije i Crvenih beretki.

Životno putešestvije Cvetka po Srpskoj, Crnoj Gori i Srbiji

Posle je Cvetko živeo više kako se mora nego kako se može. Kod očevog prijatelja u Bajinoj Bašti, onda je upisao Vojnu gimnaziju u Beogradu, pa se posle dve godine vratio u svoje Skelane i obukao vojnu uniformu. Kad je potpisan Dejtonski sporazum, Cvetko se obreo u užičkom Domu za decu bez roditeljskog staranja “Petar Radovanović”, završio je Saobraćajnu školu, užička odbojkašica Vesna Čitaković dala je tada Cvetku na korišćenje svoj jednosoban stan.

Koreni.rs

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI