NISMO STVORENI DA SAHRANJUJEMO SVOJU DECU! Dan kada je Bulatović progovorio o SMRTI SINA: Koji god lek da se pojavi ja sam ga imao za 24h

"Kada se setim tog nekog perioda, nekako mi je žao samoga sebe jer sa 32 godine ne možete da nosite sa svim tim problemima. Nije to sretno predsednikovanje već je rat u okruženju. Raspad svih mogućih vrednosti, mladi ljudi koji ginu ko zna za koje političke ciljeve, sankcije", ispričao je svojevremeno Bulatović.

Kako je rekao, u tom periodu se raspadala zemlja.

"Milo Đukanović i ja smo se tada osećali kao da treba da upravljamo autobusom koji nema gume, nema upravljača, kome je motor otkazao. Na jednoj slici, koju sam objavio, vidimo se nas dvojica u noći kada prvi put pobeđujemo na višestranačkim izborima. A moj komentar je bio – e sad smo tek nastradali", istakao je on.

Napominje da ima ona narodna - baba dala dinar da uđe u kolo a sad dva da izađe, ali kako je rekao, učinjenom poslu mane nema.

"U mojoj knjizi, “Pravila ćutanja”, sam napisao da je njoj sve istina, ali da nije kompletna istina samo zato što bi se negde vređala neka intima nekog čoveka. Ta knjiga je nastala iz nekog mog ličnog motiva. Naime ja sam tada bio pred optužbama za ratne zločine u Hagu. Moja deca su bila mala i bio mi je motiv da napišem tu knjigu jer bi mi bilo teško da ona rastu pod etiketom da im je otac ratni zločinac. A bilo je sasvim realno da ću i ja poći u Hag, a ta knjiga je bila kao neki moj intimni testament. Kao želja da moji klinci sutra mogu to pročitaju pa da kažu – pa nije baš bio takav zločinac", ispričao je svojevremeno Bulatović u emisji "Balkanskom ulicom".

Na kraju nije bio optužen, a kako ističe, samo ga je spasila jedna stvar.

"Nisam bio optužen. Jednostavno se nisam uklapao u tu sliku. Teško da možete jednog Crnogorca, a to sam ja, koji je predsednik Crne Gore i koji je za to vreme napravio da je Crna Gora bila ravnopravna u SR Jugoslaviji i da je imala dosta svojih državnih kapaciteta, koji se u nekim stvarima slagao ali u nekima i ne sa Miloševićem da podvrgnete pod plan stvaranja velike Srbije. To me je jedino spaslo", rekao je Bulatović.

O tome kako je biti na vlasti, nekadašnji predsednik Crne Gore, je ispričao:

"Kada ste na vrhu vlasti vi ste meta. Onaj koji je br 2 hoće da vas skine. Duvaju vetrovi, a sami ste. A strašna je moć..."

Ispričao je i jednu anegdotu kada je bio sa ćerkom u kolima.

"Bila neka gužva prema Budvi i moja ćerka kaže – daj tata uključi ona svetla.

- Ja ću to da uključim kada se budem vraćao, tada se vraćam kao predsednik. Ali ja sam sada vaš tata i nema uključivanja sirena, rekao sam joj.

"Ja sam 10 godina imao privatni avion koji je uvek bio spreman, a treba vam 15 minuta do aerodroma. I šta, sad treba klince naviknuti da i oni imaju privatni avion?", upitao je Bulatović.

Sin mu umro u 21 godini

Momir Bulatović doživeo je i veliku ličnu tragediju kada mu je u umro sin koji je imao samo 21. godinu.

"Život me je naučio da tek naknadno prepoznate sreću. Tek kad nešto imate pa izgubite onda ste svesni toga. Dok sreća traje mi je nikada ne prepoznamo. Oženite se, rodite dvoje dece, čini vam se da je sve to normalno. E posle se jedno dete razboli, posle se borite za njegov život, posle izgubite to dete… I tek onda shvatite da je najveća nesreća koja vam se desi da vam dete umre. Nije Bog nas stvorio da mi svoju decu sahranjujemo nego da bude obrnuto. Tek onda kada se to desi vi shvatite koja vam je najveća sreća bila. Ne bilo koja funkcija, ne bilo koji značaj već to što mi je Bog podario tog momka. Posle kad se vraćam u mislima najveća sreća mi je bilo kada su ga izneli iz porodilišta", ispričao je Bulatović.

Kako je rekao, kada se suočio sa bolešću deteta, iamo je privilegiju da bira gde će da ode.

"Od Amerike, preko Rusije… Sve moguće lekare sam konsultovao i rekli su mi svi da moram da nađem doktora koji će moje dete gledati kao ličnost a ne kao broj. Ja ne samo da sam našao doktora već I instituciju. Moram da se zahvalim svim ljudima sa VMA. Tri godine je trajala ta bitka. Izgubili smo je ali ono što vam daje snagu je činjenica – da je bilo spasa, tu bismo ga našli", rekao je on.

Na pitanje da li postoji nešto što u te tri godine borbe nije rekao ili nije uradio, a zbog čega se kaje, Bulatović kaže:

"Najgora je kada ste u tim situacijama pasivni, kada ne možete ništa da uradite. Ja sam bio usavršio sistem – koji god lek da se pojavi ja sam ga imao za 24h. Piloti JAT-a su ga donosili, preko mreže smo pretraživali. Bila bi nepodnošljiva pomisao da kažem da sam nešto propustio. Sve sam uradio, sudbina je bila samo takva. Valja nastaviti živeti i zbog ćerke i zbog okruženja i zbog uspeomene na tog divnog momka koji je otišao u 21. godini."

(MONDO)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI