NEUROLOG SA VMA UPOZORAVA SRBE: Ovo piće nikako ne smete piti tokom leta, razara srce i loše utiče na mozak
Prof. dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA, upozorava na opasnosti koje visoke temperature mogu predstavljati po zdravlje. Prema njegovim rečima, ekstremne temperature mogu izazvati širenje krvnih sudova, što može loše uticati na ishranu vitalnih organa poput mozga, srca i bubrega. Čak i najzdraviji pojedinci mogu imati problema sa ovakvim uslovima, dok osobe koje već imaju određena oboljenja vaskularnog sistema mogu biti dodatno ugrožene.
"Ekstremne temperature smetaju svima jer na ovako visokim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova, koji ishranjuju i mozak, srce, bubrege, sve vitalne organe, to loše podnose i najzdraviji pojedinci, a za ljude koji već imaju neka oboljenja vaskularnog sistema mozga, srca, ovakve temperature dodatno stvaraju uslove za razvoj ozbiljnijih oštećenja. Ako pričamo o mozgu, tu može da se razvije prvo hipoksija, odnosno nedostatak hranljivih materija i nedostatak krvotoka, dolazi do pada krvnog pritiska, još ako se ne uzima terapija kako treba - istakao je jednom prilikom predsednik Društva neurologa Srbije u emisiji na TV "Prva".
"Uz sebe uvek treba imati flašu negazirane vode, obavezno negazirane, jer određeni joni ako se unesu u većim količinama mogu da budu pokretači poremećaja srčanog ritma. Tako da je najbolje piće negazirana voda. Nisam protiv da mladi ljudi nekad popiju nešto gazirano, ali oni koji već imaju problema treba da vode računa. Strogo sam protiv alkohola u ovim okolnostima, dodatno širi krvne sudove i smanjuje potrošnju kiseonika u mozgu i srcu. Sada su alkoholna pića na ovim ekstremnim temperaturama posebno opasna, a najopasnija su ta takozvana žestoka alkoholna pića".
Tokom vrelih letnjih dana, ljudi često imaju problema sa snom i mogu se probuditi sa glavoboljom. Profesor Raičević potvrđuje da visoke temperature mogu uticati na kvalitet sna i jonizaciju atmosfere. Takođe, upozorava da korišćenje klima uređaja treba biti pažljivo dozirano, te da klima treba da služi za rashlađivanje prostorija, a ne za stvaranje ekstremnih uslova koji mogu opteretiti organizam.
"Klima ima svoje mesto i ona služi rashlađivanju prostorija, a ne hlađenju i stvaranju uslova da budemo u Oslu, a mi smo u suštini na Kipru. Znači, da se napravi temperatura koja je šest-sedam stepeni različita u odnosu na spoljašnju i da nam u toj prostoriji ne bude hladno ni toplo, već prijatno. Nažalost, svedoci smo da kad uđete u neku prodavnicu, tamo je temperatura, ubeđen sam, 18 stepeni - objašnjava dr Raičević i podvlači:
"Treba postepeno navikavati organizam na promenu temperature, zato se i kaže da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature treba da budu najviše pet, šest stepeni, a kod nas je običaj i deset, petnaest stepeni razlike", zaključio je.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)