Milojka Bibić
Foto: Alo/RTRS

To su, sa bolom u duši, suzama u očima i knedlom u grlu govore, za Novosti ranije rekli članovi srpskih porodica koji su izgubili najmilije u zločinima muslimanskih snaga predvođenih prvim krvolokom Podrinja, Naserom Orićem.

Ogorčeni su na ponašanje i muslimana i mnogih stranaca koji se "povampire" oko 11. jula i zbog godišnjice stradanja u Srebrenici "krenu u lov" na Srbe i sve što je srpsko. Naravno, zaboravljaju da kažu da su i Srbi žrtve u Srebrenici i Podrinju i da je na stotine srpskih sela ugašeno, jer je sve srpsko pobijeno i proterano.

- Još tražim telo oca Miloša koji je ubijen 24. septembra 1992. godine u selu Podrvanje - kaže Milojka Bibić iz ovog srebreničkog sela.

Naserovi krvnici ubili su joj i majku Dikosavu i braću Milovana i Radeta.

- Brata Milovana i majku Dikosavu su zaklali orićevci. Malo im je to bilo, pa su tela spalili u školi. A brat Rade, e to mi je teško i da ti kažem. Ranjen je bio moj Rade, ali im je ipak pao u ruke. Unakazili su moga Radeta, da ti kažem sine moj. Skupljala sam rukama telo njegovo kad sam ga našla u selu. Stavljala delove tela moga brata na šatorsko krilo.

Monstrumi jedni. To čovek nije mogao da uradi - sa mukom u glasu priseća se Milojka tragedije svoje porodice.

Bila je, kaže, devojka od 24 godine kada je počeo napad na selo. Uspela je da pobegne iako su zločinci već započeli krvavi pir i ubijanje i starog i mladog. Bežalo se kud se stiglo, po šumama:

- Izgubila sam celu porodicu tog dana, za samo deset sati. Od osam sati ujutro do 18 uveče trajao je krvavi pir monstruma.

Uzalud je posle davala izjave po tužilaštvima i ne zna ni ona više kome se nije ispovedila. Tražila je pravdu, traži i dalje mesto gde joj otac počiva, ali ni pravde ni groba nema:

- Neću odustati od potrage za očevim telom. Želim da nađem mir. A ovi koji pričaju da su oni žrtve a mi zločinci, neka ih bude sramota, jer ni mrtvima mira ne daju.

 

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading