TEMPERATURE OPASNE PO ŽIVOT! Hronični bolesnici na udaru - kardiolozi upozoravaju građane da paze na OVE SIMPTOME!
Kardiolog dr Petar Borović kaže da visoke temperature, poput ovih koje ćemo imati narednih dana, najviše štete hroničnim bolesnicima. Povišen krvni pritisak u kombinaciji sa povišenim masnoćama, ali i lošom ishranom, stresnim životom i bez fizičke aktivnosti dobitna je kombinacija za srčani ili moždani udar.
- Znači, živeti zdravo, sniziti pritisak, sniziti masnoće i onda nema problema kada se desi nagla promena vremena - kaže dr Borović.
Svaki četvrti čovek ima problema sa srcem, a nema nikakve simptome.
- Kod većine koja ima simptome poput kočenja vilice, u stresnim situacijama počinje bol koji ide u levo rame i spušta se duž ivice leve ruke. Kada se tako nešto oseti, odmah treba otići kod lekara da se uradi EKG. Ukoliko osetimo simptome u automobilu, odmah treba stati, parkirati se i pozvati Hitnu pomoć. Problem sa srcem prepoznaćete i po tome što se bol nekada širi i u vilicu ili u stomak. To su znaci da treba odmah proveriti krvni pritisak i otići kod lekara - kaže dr Borović.
Mala deca, trudnice i penzioneri na meti toplotnog udara!
Zbog ovog toplotnog talasa i „Batut“ je upalio narandžaste alarme za predstojeću nedelju, koji znače da su vremenski uslovi opasni po zdravlje.
- Povećana verovatnoća za nastupanje različitih manifestacija toplotnog udara, naročito kod osetljivih populacionih grupa - mala deca, trudnice, stari, hronično oboleli pacijenti. Pod posebnim rizikom su osobe s narušenim integritetom svih slojeva kožnog tkiva, odnosno poremećajem mehanizma evaporacije nagomilane toplote (opekotine) - navodi se na sajtu „Batuta“.
Interventni kardiolog dr Dalibor Dragišić u KBC „Dragiša Mišović“ izjavio je nedavno da nagla promena vremena generalno utiče na krvne sudove i da se usled takvih vremenskih prilika neretko događaju hipertenzivne reakcije, ali i tromboze. Kako je istakao, leti je problem veći s krvnim sudovima, jer se oni šire na visokim temperaturama, pa češće dolazi do kolapsa.
- U slučaju infarkta, što brža reakcija, to bolje. Prvo je bitno da pacijent prepozna simptome i da što pre pozove Hitnu pomoć. Hitna pomoć se brzo odaziva na pozive za bol u grudima, pošto je to kod njih crveni poziv. Od tog momenta postavljanja dijagnoze infarkta je bitno definisati vreme koje je potrebno da pacijenta lečimo na neki konzervativni način ili će da ide u angio-salu da dobije stent - objašnjava dr Dragišić.
Kada je u pitanju infarkt, vreme je krucijalni faktor.
- U akutnom infarktu vreme je jako bitno da bi se spasao srčani mišić. Što je duži protok vremena, veća šteta se čini srčanom mišiću. To su stvari gde se greške ne tolerišu i gde su brze odluke jako važne. Ljudi se naviknu da žive sa pritiskom 150, 160 sa 90, 100! Ali to je bolest koja ne boli dugo godina, a kada zaboli, već je kasno! Najčešća komplikacija tog povišenog pritiska je u stvari infarkt srca ili moždani udar. Najčešći su naši pacijenti ti koji su nekada imali pritisak, čak su se možda nekada i javili, i lečeni su. Onda su taj pritisak doveli do nekih normalnih vrednosti i smatrali da su se izlečili Jako je bitno voditi računa o pritisku i visini masnoća u krvi, kao i o prisustvu šećerne bolesti - kaže dr Dragišić za Prva TV.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)