BATUT SE OGLASIO, OVO ZABRINJAVA Raste broj obolelih, evo gde su se ljudi zaražavali

To pokazuje najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koji obuhvata podatke zaključno sa 11. avgustom. Prijavljeni slučajevi zaražavanja virusom Zapadnog Nila zabeleženi su:

• 3 slučaja u Južnobanatskom okrugu
• 2 slučaja u Beogradu
• po 1 slučaj u Južnobačkom, Severnobačkom i Braničevskom okrugu

Takođe, na teritoriji Mačvanskog okruga registrovan je i jedan slučaj groznice Zapadnog Nila sa verovatnim mestom zaražavanja u Grčkoj, podsećaju iz Instituta "Batut".

Komarac prenosilac zaraze

Kako navodi "Batut", pet obolelih osoba su muškog pola, dok su tri ženskog, a prosečna starost obolelih je 68,5 godina.

Podsetimo, prvi slučaj groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji, u ovoj sezoni je zabeležen 23. jula. Kako smo tada pisali, reč je o muškarcu starosti 80 godina sa teritorije Beograda.

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Glavni vektor, odnosno prenosilac virusa Zapadnog Nila je Kuleks pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.

Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra meseca.

Simptomi virusa Zapadnog Nila

Ovaj virus može da prođe bez ikakvih simptoma, međutim, neki simptomi su takvi da lako mogu da se pomešaju sa običnom prehladom, stomačnim ili virusom gripa.

Inače, simptomi groznice Zapadnog Nila javljaju se od 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Oko 20 odsto zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu:

• groznice
• glavobolje
• mučnine
• povraćanja
• što ponekada može da bude praćeno otokom limfnih žlezda ili pojavom osipa na koži grudi, leđa ili stomaka

Ti simptomi, kako navode iz Instituta, obično prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja.

Kako smanjiti rizik od zaražavanja

U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, Institut za javno zdravlje Srbije preporučuje primenu mera lične zaštite od uboda komaraca i to:

• Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom
• Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje
• Poželjno je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću
• Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru
• Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta.
• Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru
• Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen
• Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.
• Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu
• U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije
• U slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.                                          

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI