OD SUSPENZIJE DO ZATVORA Evo šta će se sve kažnjavati od ove školske godine

Vesti

27.08.2024

09:17

Igrom slučaja đaci se u školske klupe neće vratiti kao što smo to navikli 1. septembra, već dan kasnije pošto prvi dan narednog meseca pada u nedelju.

OD SUSPENZIJE DO ZATVORA Evo šta će se sve kažnjavati od ove školske godine — Foto: Alo/Foto: Massnori Josida

prethodna vest

PROLEĆE U DECEMBRU KAD MU VREME NIJE! Temperatura ide na +15°C, a nevreme, kiša i sneg stižu od OVOG datuma

06:00

Vesti 0

sledeća vest

"RUSKA FEDERACIJA ĆE LIKVIDIRATI LIDERE KIJEVSKOG REŽIMA" Izjava šefa komiteta ruske Dume ledi krv u žilama, stiže odmazda za ubistvo generala

22:33

Vesti 0

Manje đaka u učionicama, nešto kraći raspusti, stroži pravilnici oblačenja i zabrana korišćenja mobilnih telefona u sve više ustanova, skuplje ekskurzije, nove mere u borbi protiv svih oblika nasilja, kao i najavljene pripreme za uspostavljanje velike ili državne mature, neke su od glavnih novosti koje nas očekuju u novoj školskoj godini, kako za osnovce, tako i za srednjoškolce.

Igrom slučaja đaci se u školske klupe neće vratiti kao što smo to navikli 1. septembra, već dan kasnije pošto prvi dan narednog meseca pada u nedelju.

Ovom prilikom pokušaćemo da vas upoznamo sa najvažnijim stvarima koje nas očekuju u novoj školskoj godini, pa zato krenimo redom.

1. Manje đaka u učionicama

Najveća promena odnosi se na broj učenika u odeljenjima koji će biti smanjen kako u osnovnim, tako i srednjim školama. Ova izmena zakona je doneta još prošle godine, ali tek sada stupa na snagu. Prema dosadašnjim propisima odeljenja kod osnovaca su mogla da imaju do 30 učenika, ali je bilo predviđeno da uz saglasnost Ministarstva prosvete može da se poveća do 33. Od 1. septembra ovaj broj će biti smanjen, pa će zakonska granica biti 28 učenika, koja će moći uz dozvolu ministarstva da bude povećana na maksimalno 31 đaka.

Smanjenje broja đaka biće i u srednjim školama gde će jedno odeljenje moći da ima maksimalno 28 učenika, što se odrazilo ovog leta i na malu maturu, pa je svršenim osnovcima bilo potrebno nešto više bodova za upis u željene škole nego što je to ranije bio slučaj. Naime, gimnazija sa pet odeljenja je, na primer, umesto 150 mesta (pet odeljenja sa po 30 đaka) sada nudila samo 140 (pet puta po 28).

- Idealna bi bila odeljenja sa po 25 učenika kako bi svima bilo posvećeno dovoljno pažnje - rekla je ranije za Blic TV potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija, Ana Dimitrijević.

2. Izmene u školskom kalendaru

Promena je bilo i u školskom kalendaru, počev od one već navedene, da školska godina neće početi 1. septembra jer pada u nedelju.

Đaci u Srbiji će i predstojeće školske godine imati četiri raspusta, ali će dva, zbog drugačijeg preklapanja sa vikendima, biti za po dan kraća. Prošle školske godine su se neradni dani tako lepo nadovezivali na vikende, pa je moglo fino da se spoji, ali sada to nije slučaj.

Prolećni raspust najviše se razlikuje - on je lane trajao 10 vezanih dana, a sada će biti iz dva dela - prvi od šest, a drugi od četiri dana, jer Uskrs i Prvi maj nisu “povezani”. Sve u svemu, đaci u Srbiji će imati ukupno 40 neradnih dana (uključujući i vikende koji se nadovezuju na raspuste), što je za dva dana manje nego školske 2023/24.

Mala matura na programu je od 16. do 18. juna 2025.

3. Besplatne knjige za đake

Od ove godine Ministarstvo prosvete proširilo je kategorije učenika osnovnih škola koji ostvaruju pravo na besplatne udžbenike, pa to sad imaju i učenici koji boluju od retkih bolesti, koji imaju pravo na tuđu negu i pomoć, učenici iz porodica u kojima je nosilac roditeljske brige samo jedan roditelj, učenici iz socijalno/materijalno ugroženih porodica, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sa izuzetnim sposobnostima, učenici iz porodica u kojima je troje i više dece u sistemu obrazovanja i vaspitanja...

Ipak, najzadovoljniji mogu da budu učenici u Beogradu i njihovi roditelji. Oni su prošle godine dobijali besplatan komplet, a ovog puta će im Grad umesto toga isplatiti po 20.000 dinara. Mame i tate će imati priliku da biraju da li za taj novac žele da kupe nove komplete ili eventualno da kupe polovne, ali dobro očuvane knjige.

U nekim gradovima besplatne udžbenike dobijaju đaci prvaci.

4. Suspenzije pet do 20 dana

Nove mere u borbi protiv nasilja u školama donete su još pred početak prošle godine, stupile su na snagu u drugom polugodištu, ali će ovo biti prva kompletna školska godina u kojoj će se primenjivati.

Najinteresantniji i najzvučniji novitet bila je kazna suspenzije đaka na period od 5 do 20 dana tokom kojih ne bi mogli da prisustvuju časovima u školi. Iako ovaj model već skoro pola veka funkcioniše u SAD, ali i mnogim drugim zemljama, postavljalo se pitanje kako će biti primenjen u Srbiji.

- To što je učenik suspendovan sa nastave njemu se ne računa kao neopravdan izostanak. To su opravdani izostanci, ali se u napomeni piše da je učenik udaljen sa nastave zbog trećeg nivoa nasilja. Treći nivo nasilja su narkomanija, može biti i tuča, i nema veze da li je prvi ili drugi put učenik napravio incident. Ako je to treći nivo nasilja, tada se propisuju ova udaljavanja iz škole na pet ili najviše 20 dana. Uporedo sa tim vodi se i disciplinski postupak protiv učenika - rekao je za “Blic” Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Takođe ovo će biti prva školska godina gde će već u prvom polugodištu ocena iz vladanja ulaziti u prosek, iako će đaci moći da prođu razred čak i sa ovom jedinicom.

5. Zatvorske kazne za nasilnike

Napad na zaposlene u obrazovanju kažnjavaće se zatvorom od tri meseca do osam godina, u zavisnosti od težine učinjenog dela, planirano je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ove kazne prete đacima starijim od 14 godina, kao i njihovim roditeljima.

- Ubeđen sam da predložene zakonske izmene neće povećati bezbednost u školama niti smanjiti nasilje. Imam utisak da ni sindikati ni izvršna vlast ne razumeju u potpunosti da je suština problema u primeni zakona, a ne u konstantnom traganju za novim zakonskim odredbama - rekao je nedavno Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Promene bi se odnosile praktično samo na srednje škole, ali se tek očekuje javna rasprava, pa nije realno da budu usvojene pre kraja ove ili početka naredne godine.

6. Stroži dres-kod po školama

Vest da je rukovodstvo Trinaeste beogradske gimnazije uvelo veoma strog pravilnik o oblačenju učenika, žestoko je odjeknula u javnosti pred početak prošle školske godine.

“U školu je zabranjeno dolaziti nepristojno odeven, a to znači: U šortsevima ili bermudama, mini suknjama, helankama, trenerkama, kratkim majicama koje otkrivaju stomak, majicama sa bretelama. Zabranjene su i kapuljače. Učenici koji budu dolazili u školu nepristojno odeveni, biće najpre dva puta opomenuti, a zatim će im biti umanjena ocena iz vladanja”, stajalo je u obaveštenju.

Kako je objasnio direktor Bojan Vučković, “povod je bio što su učenici dolazili kao da idu na utakmicu, trening ili u noćni klub”.

- To nije samo slučaj u Trinaestoj ili Četrnaestoj gimnaziji. Ti pravilnici su jednoobrazni, ali postoje određeni kodeksi koji podrazumevaju šta tačno učenici ne smeju da nose. Negde može trenerka, negde ne može, ali su šorcevi, kratke suknje, dekoltirana garderoba zabranjeni svuda - objasnio je Aleksandar Markov za “Blic”.

Jedni su ovu odluku otvoreno podržali, drugi kritikovali, ali je tokom prošle školske godine sve više škola, u celoj Srbiji, počelo da je primenjuje! Konačna odluka je na samoj školi.

7. Zabrana mobilnih telefona

Slično kao i kada je u pitanju oblačenje, poslednju reč o zabrani nošenja i upotrebe mobilnih telefona imaju same škole. Iz Ministarstva prosvete su ranije saopštili da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja po pitanju nepropisne upotrebe mobilnih telefona jasan i da se “korišćenje mobilnih telefona smatra težom povredom za koju je zaprećen ukor direktora i ukor nastavničkog veća”.

Međutim, na školama je da odluče da li će ih potpuno zabraniti i na koji način. Ipak, primetno je da se sve više obrazovnih ustanova odlučuje na ovaj korak, bilo da potpuno zabranjuje njihovo donošenje u školu, bilo da se oni odlažu na specijalno mesto pred početak časa, a kasnije vraćaju učenicima.

Zabranu korišćenja mobilnih telefona u školama preporučio je čak i Unesko, a nezvanični podaci govore da je svaka šesta država zabranila pametne telefone u školama ili kroz zakone ili kroz pravilnike.

8. “Generalka” velike mature

Veliku ili državnu maturu najavljuju već pune dve decenije, ali ona do dan danas nije uvedena u Srbiji. Podsetimo, ona bi za svršene srednjoškolce predstavljala isto što i mala matura za đake osmake, a trebalo bi praktično da zameni prijemne ispite na fakultetima.

Poslednji put odložena je u maju 2023, ove godine o njoj praktično nije bilo ni reči, ali je prema kalendaru u narednoj školskoj godini planirana generalna proba za đake trećih razreda gimnazija (2. juna i to samo test iz matematike), koji bi, ako ne dođe do novog odlaganja, mogli da budu prvi koji će je polagati u junu 2026.

Ipak, državna matura je i dalje u magli s obzirom da mnogi fakulteti ne pristaju da ona bude zamena za prijemne ispite i žele da i dalje sami biraju buduće akademce.

Kada je mala matura u pitanju, ona ostaje po starom: budući srednjoškolci će polagati tri testa: srpski/maternji jezik, matematiku i treći po izboru (geografija, istorija, biologija, hemija ili fizika).

9. Povratak školskih uniformi

“Grb, himna, ali i uniforme - to su neke od stavki koje nedostaju školama u Srbiji kako bi povratile svoj ugled”, ocenila je pre par meseci ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović.

Grbove mnoge i imaju, neke i nezvanične himne koje se čuju sa tribina na sportskim takmičenjima, ali uniforme, gotovo nijedna.

Povratak uniformi u škole aktuelizovala je i Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju smatrajući da bi trebalo otvoriti dijalog o tome, pre svega na nivou osnovnih škola.

Ideja vraćanja uniformi nije nova. Najviše se za nju zalagao, pa je čak i najavljivao kao “gotovu stvar”, bivši ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Međutim, ideja je sprovedena parcijalno, tek u po nekoj školi gde se pronašla volja, želja, ali i sredstva. Promenili su se ministri, ali je ideja o uniformama ostala samo na rečima i one se mogu videti tek u ponekoj privatnoj školi.

10. Ekskurzije još skuplje

Tokom leta, dok su đaci bili na odmoru, najviše priče je bilo o ekskurzijama. Zbog visokih cena, ali i najavljenog poskupljenja od najmanje deset odsto, uveliko su počele priče i o njihovom ukidanju.

- U trogodišnjim stručnim školama ekskurzije su ukinute. Retko koja škola vodi decu na ekskurziju. Ekskurzija nije samo cena koju platite - spavanje sa doručkom. Ekskurzija su i ostale stvar: kupiti neki poklon porodici, popiti piće i to je već velika količina para. I ako se ovako nastavi, ubeđen sam da će to biti ukinuto i da će ekskurzija biti ukinuta - istakao je predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić.

U agencijama koje se bave đačkim turizmom kažu da su nabavke već završene i da će đačka putovanja na jesen biti skuplja do 10 odsto u odnosu na prethodnu školsku godinu.

- Cene su više jer je sve poskupelo - hoteli, prevoz, dnevnice vodiča. Povećanje je bilo minimalno u odnosu na proleće, pet do 10 odsto. Tačno je da ima agencija koje nude ekskurziju u Italiji po ceni od 80.000 do 90.000 dinara, ali ima i onih koje je nude za 65.000 do 67.000 dinara - rekao je Zoran Serdar, predsednik Odbora za dečiji i omladinski turizam JUTA za Juronjuz.

Agencije koje se bave đačkim turizmom već formiraju ponude za prolećne ekskurzije 2025. Sudeći po onom što se može čuti od turističkih radnika, mogu se očekivati samo dodatna poskupljenja.

“Bože pravde“ na prvom času

I ove godine će se na početku školske godine, na prvom času u svim razredima, intonirati srpska himna “Bože pravde”. U slučaju da obrazovna ustanova ne izvede himnu preti joj kazna od 100.000 do milion dinara. Osim toga, i direktor škole, odnosno odgovorno lice, može biti novčano kažnjeno u iznosu od 25.000 dinara do 100.000 dinara. Ova praksa primenjuje se od 2021. godine.

„Štelovanje uspeha od prvog razreda“

Prijemni ispit na Medicinskom u Beogradu ove godine nije položilo čak 38 vukovaca i 285 odlikaša, a nisu bili retki slučajevi gde su vukovci potpuno podbacili na maloj maturi i nisu opravdali ocene stečene u osmoletki.

- Kada se učenik upiše u školu i uđe u obrazovni sistem, imam utisak da štelovanje uspeha kreće već od prvog razreda osnovne škole, i proteže se kroz celo njeno trajanje, ali je očigledno da se nastavlja i kroz srednje škole. Poražavajuće je sto su i neke gimnazije koje su prestižne počele sa prepravljanjem ocena na nastavničkom veću - kaže Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija za “Blic”.

Kako kaže, dolazimo do situacije da se u školama sve više vodi računa o ocenjivanju, a ne o sticanju znanja.

- To što je neko vukovac bi trebalo da bude garancija da bar može da položi prijemni ispit, a zbog činjenice da se ocene masovno poklanjaju one su izgubile vrednost, kao i Vukova diploma.

Predlog: Ukinuti opšti uspeh u školi

Ukinuti opšti uspeh u školama, smanjiti broj učenika po odeljenju na 25, povećati broj gimnazija nauštrb srednjih stručnih škola - samo su neki od predloga grupe stručnjaka u obrazovanju koju čine doktori nauka, univerzitetski profesori, nastavnici, istraživači.

U dokumentu “Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?” predstavljeno je 30 ključnih tačaka, a najdrastičnija mera podrazumevala bi ukidanje dosadašnjih kvalifikacija: “odličan”, “vrlo dobar”, “dobar”, “dovoljan” i “nedovoljan”, a ne samih ocena i proseka.

- Vi svakako imate prosek ocena koji se računa i koji će vam biti relevantan prilikom bodovanja za upis na dalje školovanje. Smatramo da opšti uspeh kao takav nema nikakav praktičan značaj osim što dolazite u situaciju da se zbog njega ocene poklanjaju i stvaraju nepotrebni animoziteti među nastavnicima i roditeljima dece - smatra profesorka dr Jelena Teodorović.

Školski kalendar