SVAKI RADNIK MOŽE NA ODMOR POSLE MESEC DANA RADA Ovo verovatno niste znali, minimum je 20 radnih dana po zakonu

Dužina se utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu, objašnjava za Kurir advokat Milan Predojević.

- Propis navodi da ovi kriterijumi mogu biti doprinos na radu, uslovi rada, iskustvo, stručna sprema zaposlenog, ali mogu da se uzmu u obzir i drugi koje bi poslodavac odredio svojim opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle, Zakon o radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, već samo minimalno, ali poslodavci mogu da propišu taj maksimum, što oni najčešće i čine. U svojim opštim aktima uglavnom određuju da godišnji odmor sa uvećanjima ne može da traje duže od određenog broja radnih dana - kaže Predojević.

Bez obzira da li zaposleni rade šest radnih dana u nedelji ili čak i vikendom, prema Predojevićevim rečima, "pri računanju dužine godišnjeg odmora posebno treba obratiti pažnju da se radna nedelja uvek računa kao pet radnih dana".

- To praktično znači da broj dana za odmaranje mora da bude barem četiri cele sedmice, uključujući i vikend, i da se u isti ne mogu računati praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje - pojašnjava Predojević.

U godini u kojoj zaposleni zasniva radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos on ne radi celu kalendarsku godinu, pa samim tim i nema pravo na ceo godišnji odmor.

- U tom slučaju ima pravo na dvanaestinu odmora koji bi imao za celu godinu (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada. Primera radi, ako bi radnik za celu kalendarsku godinu imao 24 radna dana odmora, jedna dvanaestina bi bila dva. Ako bi u nekoj kalendarskoj godini radio samo šest meseci (jer je na primer 1. jula počeo da radi ili mu je prestao radni odnos) pripalo bi mu 12 radnih dana godišnjeg odmora za tu godinu - objašnjava Predojević.

Kurir

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI