STIŽU NAM SUPERĆELIJSKE OLUJE Dramatično upozorenje stručnjaka
Branko Grisogono, meteorolog, atmosferski fizičar i profesor dinamične meteorologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu govorio je o izazovima klimatskih promena na Balkanu. On je naveo da su i pre postojale jake oluje, ali su bile ređe i lokalizovane, dok su od devedesetih počele da se ubrzavaju i tako smo dobili češće, intenzivnije oluje zbog sve veće toplotne energije u atmosferi.
Klimatski sistem je sve energičniji, što povećava učestalost i intenzitet oluja poput superćelijskih kumulonimbusa i drugih ekstremnih vremenskih pojava.
Klimatske promene donose više saharskog peska i afričkog vazduha
"I pre su postojale žestoke oluje, ali su bile ređe i lokalizovane. Zahvatale su samo jedno područje i onda u letnoj sezoni ili u bilo kojoj sezoni pojavile bi se jednom, dvaput. Međutim, mi sad to imamo, možemo reći, na skoro nedeljnom nivou", rekao je Grisogono.
Zbog klimatskih promena povećava se dotok afričkog vazduha i saharskog peska.
"Saharskog peska kod nas ima češće zato što jačaju pripadna područja anticiklona i toplih sektora ciklona koje onda nose vazduh tako da nama dolazi više južnog strujanja nego severnog", kaže.
Godišnja doba nestaju, snega sve manje
Što se tiče budućnosti, Grisogono nije preterano optimističan.
"Nestaju godišnja doba, sankanje ćemo gledati samo na televiziji. Tipične sezone leto, jesen i zima će se razmazati. To znači da prelazi neće biti ni približno onako dobro definisani kako ih definiše astronomija prema relativnom položaju Sunca prema Zemlji i kako ih definiše klasična klimatologija", rekao je.
Kaže da će ubuduće, kao i ove godine, proleće počinjati i prestajati nekoliko puta, a isto tako i leto i jesen.
"Zima će nam najviše stradati u smislu da ćemo imati sve više toplijih dana, a sve manje hladnijih dana. I da će količina snežnog pokrivača progresivno opadati", rekao je.
Nevremena će biti strašnija
Kako je ranije istakao naš klimatolog Vladimir Đurđević, samo je pitanje koliko će nevremena biti strašnija i to zavisi količine emitovanja gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
- Ako budemo ispunili Pariski sporazum onda će pojave i promene kojima svedočimo poslednjih godina da se zaustave, uslovno govoreći, sredinom ovog veka. Posle toga nećemo više očekivati eskalaciju problema a ako se to ne desi, nego nastavimo da emitujemo gasove i posle sredine ovog veka, onda će u drugoj polovini ovog veka problem još dramatičnije da eskalira - započeo je Vladimir Đurđević.
Imaćemo još razornije oluje
Klimatolog Vladimir Đurđević je istakao da su jake oluje posledica globalnog zagrevanja koje dovodi do toga da su padavine ekstremnije i da se stvaraju jača olujna nevremena.
- Osnovni razlog je zato što je atmosfera u proseku toplija za jedan stepen, što znači da u vazduhu potencijalno možete da imate jedan procenat više vodene pare. Vodena para je glavni izvor energije za sve ove razorne pojave i olujna nevremena. Kad olujni sistem ima na raspolaganju više vodene pare onda on može da razvije jače vetrove u svojoj okolini, može da produkuje veću količinu padavina za kraće vreme, može da produkuje veće količine grada i više grmljavine i tako dalje - kazao je on ranije za "Mondo" i dodao da će se stanje pogoršavati.
- Ovo je novo stanje na koje treba da se naviknemo i koje će u budućnosti verovatno da se pogorša. Nećemo ostati na ovome nego ćemo verovatno viđati još razornije oluje od ovih koje se dešavaju zadnjih nekoliko godina - zaključio je Đurđević.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)