Istraživanje
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Od Virusa Zapadnog Nila do nedelje 8. septembra u Srbiji je registrovano oko 40 zaraženih. Najviše zaraženih ima u Beogradu kao i u uvek, potom u srednjem i južnom Banatu, a onda redom u čitavoj Srbiji. Pretežno su zaraženi muškarci, a prosečna starost obolelih je otprilike oko 60 godina.

Podsetimo, Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Juče se oglasio najnovijim podacima - od virusa Zapadnog Nila do nedelje, 8. septembra, u Srbiji je registrovano ukupno 36 obolelih, što je za 8 više nego prethodne sedmice. Od ukupnog broja obolelih, 24 osoba je muškog pola, dok je 12 ženskog. Prosečna starost obolelih je 59 godina.

Podsetimo, ovo sezonsko oboljenje prenosi se ubodom zaraženog komarca, a o tome kako da se zaštitimo, da prepoznamo simptome za "Blic TV" govorila je Slavica Maris, epidemiologom Gradskog zavoda za javno zdravlje (GZJZ).

- U Beogradu je od početka ove sezone, a to je od 1. juna do 15. novembra, kada se očekuje obolevanje od Groznice Zapadnog Nila, na teritoriji Beograda imamo osam potvrđenih slučajeva obolelih. Ova brojka nije zaista alarmantna, s obzirom na to da je u prethodnim godinama registrovano na teritoriji Beograda 23 slučaja obolevanja, a 2022. je bila epidemijska godina sa 111 obolelih - kaže za "Blic TV" Maris.

Kako prepoznati simptome i kako se leči

Prema njenim rečima, veliki broj inficiranih ne oseti simptome, ali potrebno je biti na oprezu.

- Naglasila bih da se kod oko 80 odsto inficiranih ne javlja nikakva klinička slika. Znači, virus je prisutan, ali nemaju nikakve simptome. U onih 20 odsto javlja blaža klinička slika. To su uglavnom simptomi slični gripu, povišena temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja. Može da se javi i prolazna ospa i uvećane limfne žlezde. U malom procentu, manje od 1 odsto, tačnije 1 na 150 inficiranih, može doći do teže kliničke slike u smislu zapaljenja mozga ili zapaljenja moždanih ovojnica i ovakva stanja zahtevaju hospitalizaciju - ocenila je ona u "Jutru na Blic".

Kada je u pitanju lečenje, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje objasnila je kako ono izgleda.

- Najveći procenat nema simptome, oko 20 odsto ljudi ima blažu kliničku sliku, i ne zahteva nikakvo značajnije lečenje. Ako imate povišenu temperaturu, uzimaju se lekovi za snižavanje temperature, a ovi ozbiljniji slučajevi se leče u bolnicama. To već iziskuje malo potpornu terapiju, nekad i uključivanje respiratora, tako da kliničari odlučuju o lečenju - dodaje je Maris.

Ističe da nema mesta panici, i da ne treba odmah ići kod lekara.

- Kao što sam rekla, simptomi su blagi i oni traju nekoliko dana bez ikakve terapije. U slučaju da temperatura traje duže od 2-3 dana, treba se obavezno javiti lekaru - kaže ona za "Blic TV".

Koje prostore izbegavati

Maris je posavetovala građane da izbegavaju prostore gde se očekuje veći broj komaraca, ali i kako se oblačiti da bi se odbili komarci.

- To su površine pored stajaćih voda, jezera, reka, šuma. Treba izbegavati boravak na otvorenom prostoru tada kada je najveća aktivnost komaraca, koji su prenosioci ove bolesti. To je ujutru, u zoru i sumrak. Kada izlazimo napolje trebalo bi opet da vodimo računa, da otkrivene delove tela, da mažemo repelentima, sredstvima koje odbijaju ubode komaraca. Da nosimo odeću svetlije boje, jer poznato je da komarci lakše i više vole odeću tamnih boja. Da oblačimo široke nogavice, duge nogavice, duge rukavi, to je neka preporuka - savetuje ona.

Povrh toga, naglasila je da u našem neposrednom okruženju možemo našim baštama, terasama da redovno, barem jednom nedeljno, ispraznimo izvore stajaće vode, bilo da su u pitanju ove saksije kojim zalivamo cveće ili su to posude gde hranimo, pojimo kućne ljubimce ili neki drugi izvori stajaće vode. Jer upravo to su mesta gde komarci polažu jaja.

(Blic)

BONUS VIDEO

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading