Stigmatizacija borbe protiv pušenja: Stručnjaci upozoravaju na cenu koja se plaća

Stručnjaci pozivaju Svetsku zdravstvenu organizaciju i kreatore zdravstvenih politika da podrže koncept smanjenja štetnosti od pušenja i ne stigmatizuju njegove zagovornike.

Stigmatizacija košta života – jedan je od glavnih zaključaka do kojeg su došli doktori i naučnici, stručnjaci za smanjenje štetnosti od pušenja, na ovogodišnjem Globalnom forumu o nikotinu, održanom u Varšavi.

Na panelu pod nazivom "Da li je moralna i etička obaveza zdravstvenih radnika da promovišu smanjenje štetnosti?", nekoliko stručnjaka pozvalo je Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i zdravstvene vlasti da podrže primenu koncepta smanjenja štetnosti kao legitiman način u borbi protiv pušenja, s ciljem da se dostigne uspeh, na primer, Švedske, koja je na putu da postane prva zemlja bez duvanskog dima na svetu, sa stopom pušenja ispod 5%.

Portparol Platforme za smanjenje štetnosti od pušenja i onkološki hirurg u bolnici Gómez Ulla u Madridu, Fernando Fernández Bueno, tokom svog izlaganja je objasnio da prestanak pušenja i prevencija sami po sebi nisu dovoljni i da ne možemo biti zadovoljni trenutnim rezultatima u borbi protiv pušenja. "Ne možemo zadržati paternalistički stav," naglasio je dr Bueno.

Na globalnom nivou postoji više od milijardu pušača, što je praktično isti broj kao pre 20 godina, kada je usvojena Okvirna konvencija SZO-a o kontroli duvana. Evropa postiže vrlo umeren napredak u smanjenju stope pušenja.

"Ako primenom koncepta smanjenja štetnosti postoje zemlje poput Švedske koje postižu najniže stope pušenja u svetu i ako ih ne primenimo, impliciramo da su politike loše," naglasio je dr Bueno, podsetivši da je u Švedskoj učestalost raka za 41% niža nego u drugim zemljama EU, a ukupan broj smrtnih slučajeva od raka 38% niži.

"Doktori su obavezni da promovišu koncept smanjenja štetnosti. Moramo informisati pacijente i pozvati SZO da bude ambiciozna i posveti se inovativnim merama u borbi protiv pušenja, zasnovanim na naučnim ali i primerima dobre prakse poput onih u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Švedskoj. Institucije treba da shvate da ne tražimo nikakvu ekonomsku korist, već se zalažemo za opštezdravstvenu korist," zaključio je dr Bueno.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI