KAKO SE OBRAČUNAVA ZARADA DOK SMO NA GODIŠNJEM ODMORU? Dogovor sa šefom završava pola posla! OVO SU PRAVILA

Kada i na koje načine može da ga iskoristi. I šta se dešava ako ga ne iskoristi u zakonom propisanom roku.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa članom 68. Zakona o radu i stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom. Osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana, piše u članu 69. Zakona o radu.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69 ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.

Za vreme dok koristi godišnji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Zaposleni ima pravo na naknadu u visini maksimalnog iznosa u visini njegove prosečne zarade u poslednjoj godini.

Pri obračunu njegove prosečne zarade u poslednjoj godini uzimaju se u obzir svi prihodi koji su isplaćeni radniku iz zvanja plate u prošloj godini. Naknade koje zaposleni ostvaruje za godišnji odmor ulaze u poresku obavezu i takođe se uzimaju u obzir pri obračunu doprinosa namenjenih za obavezno socijalno osiguranje.

Takođe, regres je naknada koju zaposleni dobija od poslodavca za korišćenje godišnjeg odmora i koja je zakonski obavezna, a uračunava se i u obračun zarade zaposlenog za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Kao plata, regres se obračunava i za poreske obaveze i obaveze po osnovu uplaćenih socijalnih doprinosa.

Zakon ne propisuje tačan iznos isplaćenog regresa, ali o tome svaki poslodavac odlučuje pojedinačno, a iznos se može odrediti i prilikom potpisivanja ugovora o radu.

Godišnji odmor u delovima

Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.

Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.

Alo.rs/Kurir.biznis

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI