"DA USTAŠAMA NE DAM BEDENIK I DA VI OSTANETE ŽIVI!" Navršavaju se 33 godine od junačke smrti majora Milana Tepića

Rođen je 1957. godine u selu Komlenac, nedaleko od Kozarske Dubice na zapadu Bosne. Osnovnu školu, niže razrede, završio je u rodnom Komlencu. Više razrede osnovne škole i gimnaziju pohađa u Kozarskoj Dubici. Kao stariji gimnazijalac bio je vojni stipendista. Vojnotehničku akademiju u Zagrebu upisao je 1975. godine. Vojno školovanje uspešno je okončao 1980. godine. Službovao je u Slavonskoj Požegi. Od 1986. Nalazi se u garnizonu u Varaždinu, u mehanizovanoj brigadi. Čin majora dobio je vanredno decembra 1990. Prekomandovan je u Bjelovar maja 1991, gde je bio na dužnosti u 265. motorizovanoj brigadi.

Kada su hrvatske paravojne snage, pripadnici tzv. Zbora narodne garde, blokirale vojne objekte u Bjelovaru, kasarnu "Božidar Adžija" leta 1991, na meti se našlo i skladište "Barutana" smešteno u šumi kod Bedenika, nedaleko od Bjelovara, za čiju bezbednost je pored drugih bio zadužen i major Tepić, podseća Tanjug.

Starešine iz Komande u Bedeniku su se nalazile na dužnosti u smenama po deset dana.
Sticaj okolnosti je hteo da se u presudnom momentu, krajem septembra te 1991. na toj dužnosti kao starešina u smeni našao upravo major Milan Tepić.

Situacija je bila je kritična mesecima, od momenta napada hrvatskih paravojnih snaga. Vojne objekte pod opsadom držala su lica dobro naoružana i obučena, zamaskirana tako da se ne mogu prepoznati, pripadnici tzv Zbora narodne garde.

Opsadom je zapovedao Jure Šimić, u svojstvu predsednika Kriznog štaba Bjelovara.

U samim vojnim objektima postojala je konfuzija, stizala su nejasna naređenja, više komande održavale su čak privid redovnih prilika. Paralelno, događalo se masovno dezerterstvo. Najveći deo vojnika nesrba dezertirao je. Struja, sistemi veza, snabdevanje, bili su presečeni.

Uz majora Tepića objekat u Bedeniku obezbeđivalo je desetak vojnika sa jednim potporučnikom.

Našavši se u bezizlaznoj situaciji, odlučan da ne prepusti vojni objekat, odesečen od veza sa komandom, major Tepić je u 10.40 časova izazvao eksploziju žrtvujući sebe. Skladište, prethodno minirano, odletelo je u vazduh. Vojnicima je pravovremeno naredio da se povuku na bezbedne lokacije.

Prilikom eksplozije, velike razorne snage, poginulo je i jedanaest pripadnika hrvatskih paravojnih snaga.

Aktiviranju eksploziva prethodila je pogibija dvojice vojnika jugoslovenske vojske, Stojadina Mirkovića i Dragana Draganovića. Obojica su stradala pošto su odbili da se povuku, odnosno nisu poslušali naredbu majora Tepića da odstupe.

Procenjuje se da se magacinu u Bedeniku nalazilo oko 170 tona protivtenkovske municije, mina, i drugih eksplozivnih sredstava, raspoređeno u više objekata, hangara. Major Tepić je u vazduh digao jedan od njih pet.
Stariji vodnik Ranko Stevanović, komandir straže Bedenika, streljan je.

U kasarni su, posle predaje, ubijeni i komandant kasarne Rajko Kovačević, potpukovnik Miljko Vasić, kapetan prve klase Dragiša Jovanović.

Osim trojice pomenutih oficira, u toj kasarni poginula su još šestorica pripadnika JNA. Zarobljeno je 59 oficira, podoficira i građanskih lica na službi u JNA i oko 250 vojnika, koji su, nakon torture u logorima u Bjelovaru, razmenjeni 9. novembra 1991.

Šestorica zarobljenih rezervista JNA sa područja Bjelovara, izdvojeni su i četiri dana potom streljani u šumi Česma, nedaleko od Malog Korenova.

Herojski čin majora Tepića, koji je asocirao na Stevana Sinđelića na Čegru, maja 1809, obezbedio mu je trajno sećanje u njegovom narodu.

Predsedništvo Jugoslavije (SFRJ) odnosno ono što je od njega ostalo, dva meseca docnije odlikovalo ga je najvišim priznanjem, Ordenom narodnog heroja. Major Milan Tepić poslednji je narodni heroj Jugoslavije.

Njegovim imenom nazvana je kasarna Vojske Srbije u Jakovu kod Surčina.

Republika Srpska ustanovila je Orden za posebne zasluge "Milan Tepić".

U Beogradu, na uglu ulica Ljutice Bogdana i Kneza Aleksandra Karađorđevića na Dedinju, podignut je spomenik narodnom heroju Milanu Tepiću, otkriven septembra 2017.

Major JNA se tog 29. septembra 1991. godine obratio svojim vojnicima sledećim rečima:

„Vojsko slušaj me dobro! 

Ne znam koliko ćemo moći još ovako da izdržimo, ustaše će tek žestoko navaliti i nastojati da nas zaskoče. Zato su pažljivi sa vatrom i izbjegavaju da udaraju po skladištu, jer ovo što mi imamo ovđe za njih je više nego dragocjeno. Isključivo je moja briga da oni to ne dobiju u ruke, jer možete zamisliti, kakva bi to tragedija bila za naš narod. Ovo je moja davna odluka i molim da se ne komentariše. Kad dođe trenutak da se više ne može izdržati i kad dođe muka do oka, tražiću da se udaljite na pristojnu udaljenost od glavnog objekta. Dakle, ne zamjerite mi ako sam neđe prema nekom od vas pogriješio, ali hoću dvije stvari da uradim uz vašu pomoć: Da ustašama ne dam Bedenik i da vi ostanete živi. 

Neka neko od vas sačuva ovaj moj ratni dnevnik. 

Voljno i zbogom junaci moji!”

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI