DECA PLAČU, BOMBE PADAJU, A MI... Ispovest Srbina iz pakla Tel Aviva za Alo: Dan preživimo, ali kada padne mrak...

U noći između utorka i srede, pre oglašavanja sirena koje su predočile bombardovanje Izraela od strane Irana, samo pet minuta pre toga, došlo je do terorističkog napada na jugu Tel Aviva u Jafi.

U Izraelu je tokom napada tada nastradalo sedmoro ljudi, dok je 16 povređeno. Ubijena je majka nasred ulice, a beba je ostala u autobusu, koju je druga žena hitno odvela u bolnicu. Nakon oglašavanja sirene počeo je raketni napad.

Srbin M.F. rođen je u Izraelu i trenutno živi u Tel Avivu sa suprugom. Iako je u konstantnom strahu za goli život i u neizvesnosti koja će ih nesreća sutra snaći, smogao je snage da za naš portal otkrije ono što se od očiju javnosti krilo do danas.

Foto: privatna arhiva

 

- Taj teroristički napad koji se dogodio je događaj koji nas je sve potresao, ne želimo da izađemo na ulicu, jer su teroristi svuda i nikad ne znaš gde ko vreba i odakle može da iskoči - započinje svoju priču za Alo! 

M.F. nam je takođe dočarao i trenutnu atmosferu u Tel Avivu, kao i to kako su preživeli prethodnu noć, kada je Iran napao Izrael.

Hitno idite u sklonište! 

- Pre nekoliko dana smo dobili obaveštenje da je ubijen Nasralah, glavni lider Hezbolaha u Libanu. Od tada smo već očekivali da će biti sigurno nekog odgovora od Irana, nismo znali šta, tako da smo bili već na iglama. Kako se približavao još jedan dan, mediji javljaju oko 17h da će u narednih 12 sati biti neke reakcije. Ja koji radim, sat vremena sam izašao ranije sa posla da bih radio od kuće i da me ne uhvate neke sirene za opasnost i alarmi dok sam na putu do kuće. Kad sam stigao kući, spremio sam stvari sa suprugom koje bismo poneli u sklonište kroz nekoliko sati, budući da je i vojska uputila apel građanima. Oboje smo oko 20h časova dobili poruke obaveštenja na mobilne telefone nekim specifičnim zvukom, pisalo je: Hitno idite u sklonište! 

Kako navodi naš sagovornik, odmah su se uputili u podrum zgrade u kojoj su boravili, napravljen specijalno u te svrhe.

Sve komšije su se okupile u toj prostoriji, a kako naglašava, majke sa decom su počele međusobno da teše jedna drugu da će sve ovo uskoro proći.

- Plač dece odzvanjao je prostorijom. Bilo nas je oko desetoro, sve vreme su se čule eksplozije bombi. S obzirom da je to podrum, naravno da ni dometa nije bilo, tako da smo potpuno bili izolovani od spoljnog sveta - u dahu govori Srbin iz Tel Aviva za Alo! 

7. oktobar - početak kraja

- Sve je počelo tog sedmog oktobra prošle godine kada smo svi spavali u svojim krevetima i odjednom smo čuli sirene koje su nas odmah trgle iz sna.

Tanjug/Ap

 

Živimo u Izraelu, u zemlji za koju svi mislimo da je najjača, da držimo ovde sve konce u rukama i da nam niko ne može stati na put, da nam se ništa ne može desiti i tako već godinama razmišljamo. Imamo dojam da je sve pod kontrolom i narod postaje sve radikalniji ka desnici, da treba da postoji jedna država za Jevreje, a da drugi narod ne treba da nas interesuje. Kulminacija svega toga je ovaj pakao kom danas svedočimo - govori za Alo! Srbin iz Tel Aviva. 

Jabuka razdora zagrižena napola

Po povratku Benjamina Netanjahua na vlast, kreću promene strukture zemlje iz korena i to nezaustavljivo.

Ohad Zwigenberg (STF)

 

- Nakon toga kreće podela Izraela na one koji su za i one koji su protiv njega. Tu se rodila velika mržnja u narodu i to je bila velika jabuka razdora zagrižena napola. To je pokrenulo masu da na ulicama vode proteste, što su okolina, svet, ali i Hamas videli. Videli su kako je narod oslabljen. Religiozni ne služe vojsku, što je činjenica koju je opozicija videla kao slamku spasa za koju se mogu uhvatiti i iskoristiti u istu svrhu - da dodatno destabilizuje već narušen duh naroda koji uredno služi vojni rok, sa rečenicom: Oni da ne služe, a vama je obaveza! 

Vojska odbija poslušnost 

Po završetu vojnog roka koji je u Izraelu, podsetimo, obavezan kako za muškarce, tako i za žene, obučeni za rat postaju rezervisti.

EPA-EFE/ATEF SAFADI

 

Mnogi ljudi koji su u vojsci na visokim činovima su se tada digli, rekavši glasno i jasno da se, ukoliko dođe do konfrontacije, neće odazvati pozivu da obavljaju svoju dužnost, jer, kako kažu ''vlast nije u korist građana i da počinje diktatura''.

Zvuk sirene urezan u sećanje 

Kako naš sagovornik dalje navodi, Hamas je pročitao mapu i video da je narod u Izraelu podeljen. 

- Sećam se, tačno u 6.30 ujutru moja supruga i ja smo spavali, kad se odjednom začuo dobro poznati zvuk sirene za uzbunu. U tom trenutku nam nije padalo napamet da se zaista nešto desilo, jer ponekad je bilo nekih raketa iz Gaze, ali to nije stizalo do Tel Aviva, ili nekih većih gradova, već samo do periferije. 

''Rat je počeo''

Nakon toga, svet je bio preplavljen snimcima i fotografijama iz Gaze i njene okoline.

Abdul Qader Sabbah (STR)

 

- Gledali smo masakr, krvoproliće svuda i nismo verovali sopstvenim očima. Sećam se trenutka kad sam shvatio da postajem svestan tog horora. Snimak žene koju ubacuju u kombi, skidaju i maltretiraju živu, a kasnije i mrtvu mi je nešto najjezivije što su moje oči videle. Čuli smo na TV-u najgore stvari, i razumeli poruku...rat je počeo. Govorili su da samo što nije sve otišlo u vazduh, dok su drugi govorili da je Izrael nedodirljiv i da je to, prosto, nezamisliv scenario.

Kažu da zajednička nesreća zbližava ljude. Sa Izraelom to nije bio slučaj.

- Od momenta kada je rat započet, mržnja među narodom postajala je sve jača i izraženija. Većina Netanjahua smatra odgovornim za sve. Nikada nije preuzeo odgovornost ni za šta, sebe smatra nevinim - govori M.F.

Svedoci smo užasa koji je pogodio ovaj narod i horora koji proživljavaju svakodnevno. Na kućnom pragu dugo grle svoje najmilije, strahujući da je to možda poslednji put da ih vide žive...

- Širom Izraela organizovane su velike demonstracije kako bi se povratili oteti taoci iz Gaze. Tu se javlja neverovatna podeljenost u narodu - na one koji se protive njihovom vraćanju. Gde je tu ljudskost? Time žele da istraju da se rat samo nastavi i vode se time da je pobeda samo u ratu. Druga strana samo želi povratak ''otpisanih'' i zalaže se za momentalni prekid sukoba. Tu su i oteti Arapi Izraelci. Hamas nije gledao ko je Jevrejin, ko Arapin, otimali su sve.

U pola dva u piždamama kucali komšijama na vrata

- Prolazimo kroz pakao nad paklima, strah je ušao u kosti i ovo je postalo neizdrživo. Ponekad čujem sirene i sa ženom trčim u sklonište. Do pre 3 meseca smo živeli u stanu bez skloništa, pa smo se skrivali kod komšija koji imaju jednu blindiranu sobu, koja je, zapravo, dečija. Znali smo u dva noću da im pokucamo na vrata u pidžamama. Sedimo nas dvoje, sklupčani u maloj sobi sa njim, njegovom suprugom, decom, roditeljima i čekamo da najgore prođe i molimo se da neka bomba ne zaluta. 

Aprilska noć bez sna

Od početka rata, nemir, strah, bespomoćnost i bol postali su ono sa čime se ovi ljudi nose svakodnevno.

- Jedne aprilske noći stigla nam je svima poruka za uzbunu, krenule su bombe da lete, te noći niko u Izraelu nije zaspao, svi su čekali ono najgore. Tu noć nikada neću zaboraviti - govori kroz suze naš sagovornik. 

Tel Aviv - grad duhova

Nekada toliko živ grad pretvorio se u dom duhova, dok se u vazduhu to i oseća, govori nam Srbin koji tamo živi. 

Foto: privatna arhiva

 

- Stvarno je tužno ovo što proživljavamo. Dešava se da na vestima čujemo da će narednih dana biti opasno, da se pazimo i onda tih dana su nam misli samo na to usmerene, žena strahuje kad napuštam stan. Svi smo u karantinu, izlazim iz stana samo do supermarketa i da prošetam psa. Tužno je i za palestinski narod u Gazi, većina ljudi tamo su pod terorom Hamasa i nemaju ni opciju da išta rade. Svi bacaju rakete na narod, ne gledaju koga će da pogode...

Foto: privatna arhiva

 

Izrael makar pokušava da radi humanitarnije stvari, kada nešto gađa, pušta flajere, obaveštenja ljudima da se sklanjaju sa tih teritorija, ali protiv terorista baš i nemaš izbor. Danju nekako i preživimo, ali kad padne mrak, strahovi nas obuzimaju jače nego ikad - dodaje za kraj. 

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI