VREME STARIH Svaki peti u Srbiji preko 65 godina

Na tom skupu održanom u Privrednoj komori Srbije (PKS) povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, rečeno je da starenje stanovništva nije samo karakteristika Srbije već je slična situacija u Evropi i u drugim zemljama regiona.

Kako je kazala stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mord, današnja konferencija je idealna prilika da se razmisli o zajedničkoj odgovornosti da starija lica ne budu izopštena i kako da podstičemo međugeneracijsku solidarnost.

Ona je rekla da je upravo završen i rad Radne grupe UN o starenju stanovništva, tokom koje su utvrđene određene praznine koje postoje a tiču se zaštite starijih i njihove uključenosti u društvo.

"Radna grupa će uskoro izraditi i vrlo konkretne preporuke o daljim koracima u državama članicima i kako treba da izgleda zaštita starijih osoba, ali i koje šanse u društvu da im se obezbede", rekla je Mord.

Direktorka Populacionog fonda UN za Srbiju Džastin Kolsen rekla je da brojni partneri u našoj zemlji rade na tome da se stvore uslovi i podrška za pozitivno starenje u Srbiji. 

Ona je naglasila da svi treba zajednički da radimo na stvaranju jednog sveta u kome će starije osobe biti poštovane, cenjene i osposobljene da žive dostojanstven i kvalitetan život u svom punom potencijalu.

"Starije stanovništvo ne treba da posmatramo kao problem već kao uspeh u razvoju, jer smo kroz bolju socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ali i bolje obrazovanje, bolju brigu obezbedili dugovečan život", rekla je Kolsen.

Prema njenim rečima, neophodno je da se svi zajedno bavimo rešavanjem različitih izazova s kojima se suočavaju stariji ljudi, a to su, kako je istakla pitanja usamljenosti, siromaštva, digitalnog jaza, ali i nepostojanja digitalnih veština.

Ukazala je i na činjenicu da se stariji ljudi suočavaju i sa nasiljem i diskriminacijom i da je zbog toga neophodno da se kod starije populacije razvijaju njihova znanja, veštine i sposobnosti za aktivan život u starijem dobu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, rekla je da stari ljudi ne treba da budu isključeni iz društva koje su sami stvarali, već moraju biti uključeni u procese kreiranja i sprovođenja svih politika koje su im važne.

"To je naša i etička i moralna obaveza, ali i obaveza na koju nas obavezuje i naš Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije, kao i ostali zakoni", rekla je ona.
Jankovićeva je navela i da je trenutno u Srbiji svaki peti stanovnik stariji od 65 godina, kao i da u mnogim lokalnim samoupravama, naročito u jugoistočnoj Srbiji, taj prosek značajno nepovoljniji i svaki četvrti stanovnik je stariji od 65 godina.

Prema njenim rečima u nekim opštinama u Srbiji čak je i prosek godina 50. 

"Ove brojke iznosim ne da bismo se zastrašili i da stvaramo jednu negativnu sliku o starijima i negujemo stereotip da su stariji skupni i da ih je mnogo, već da bismo se pripremali i prilagođavali naše sisteme socijalne i zdravstvene zaštite stanju bez diskriminacije i uz poštovanje fundamentalnih ljudskih prava starijih", rekla je Janković.

Ona je naglasila i da smisao života ne prestaje sa staranjem, već traje do kraja, te da s tim u vezi treba raditi na tome da se pripremamo, jer je to najbolji mogući ishod naših života.

Ona je kazala i da današnju konferenciji u PKS organizuje Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zajedno sa Populacionim fondom UN i Austrijskom ambasadom i kancelarijom te zemlje za socijalna pitanja, kao i Crvenim krstom Srbije. 

Stručna saradnica Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović rekla je da je starenje stanovništva svačija briga, a ne samo pojedinačna i da kada se govori o starijim govorimo i o budućnosti. 

"Promena strukture porodice, povećan broj starijih u populaciji, migracije stanovništva dovodi do toga da u jednom trenutku nećemo imati dovoljno ljudi i ruku koja će da nas neguje i zato moramo podhitno da reagujemo tako što ćemo se boriti boriti protiv stanosne diskriminacije", rekla je ona.

Prema rečima Todorovićeve, protiv starosne diskriminacije se moramo boriti jer samo tako možemo da izgradimo društvo za sve generacije koje će nam omogućiti da svako živi dostojanstveno i da svačiji potencijali budu dovoljno razvijeni. 

Ona je navela i da trenutno u Srbiji na oko 22 odsto starijih u populaciji, najčešće su usluge gerontodomaćice, ali su potrebe za njima mnogo veće od ponude.

"Moramo da radimo na povećanju broja tih usluga, ali i da formalni negovatelji koji brinu o našim roditeljima imaju bolje uslove za rad, veću platu, da imaju psihosocijalnu podršku", rekla je Todorović.

Ona je naglasila i da je ključna stvar u svemu tome i porodica, odnosno neformalni negovatelji. i njima treba pružiti podršku kroz edukacije kako bi mogli kvalitetno da brinu i neguju stariju osobu a s druge strane da vode računa i o sebi.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI