"POSAO IZ SNOVA, POLA RADNOG VREMENA, PLATA 120 HILJADA DINARA" Kruži nova SMS prevara, ko stoji iza oglasa?

Ovog puta, u ime jedne od najpoznatijih kompanija, šalju SMS poruke sa ponudom za posao, primamljivim uslovima i odličnom zaradom.

U poruci vam se navodno obraća pojedinac iz odeljenja za ljudske resurse "projekta" Berkshire Hathaway XU Group. U pitanju je američka multinacionalna holding kompanija sa sedištem u Omahi, većinski vlasnik kompanija GEICO, Durasel i dosta drugih, a poseduje i značajni manjinski udeo u firmama Amerikan Ekspres.

Da je posredi prevara, već je jasno na osnovu naziva pošiljaoca - koji umesto broja počinje kombinacijom slova. 

U nekoliko koraka "navuku" građane da im ostave lične podatke pomoću kojih mogu skidati novac sa njihovih računa i to na sledeći način. U poruci navode najpre zahteve - kandidati moraju biti od 20 do 60 godina starosti, ali prethodno radno iskustvo nije potrebno, samo mobilni telefon.

Printscreen

Nude "pola radnog vremena i dnevnu zaradu od 12 do 120 hiljada dinara" uz još benefita i bonusa. Na kraju poruke dobijate pitanje "Zainteresovani?" uz mogućnost kontaktiranja na ostavljeni broj u poruci ili putem linka. Ukoliko pokušate da im odgovorite, na taj način oni dobijaju pristup podacima i tekućim računima sa kojih dalje mogu obavljati transakcije i skidati novac.

Šta uraditi kad shvatite da ste prevareni?

Kada smo pozvali jednu od banaka, kako bismo se raspitali u svojstvu građanina kako da se zaštitimo, gde je prvi savet bio da se odmah podnese zahtev za blokadu kartice. Nakon što smo pitali kako možemo ubuduće da se zaštitimo, rečeno nam je da lične podatke čuvamo i ne odajemo ih u komunikaciji mejlom ili telefonom, kao ni putem društvenih mreža.

Iz Narodne banke Srbije poručuju da je određeni nivo odgovornosti i na građanima, kao i na bankama. Na građanima, da pokažu određen nivo odgovornosti, kao i odgovarajući stepen pažnje i obazrivosti prilikom plaćanja na internetu, a na bankama u smislu edukacije o ovoj temi.

Kako da proverite je li sajt siguran?

Za početak, proverite da li sadrži prefiks https i katanac u levoj strani pretraživača. Potom bi trebalo proveriti, da li je ime sajta napisano kombinacijom ćirilice i latinice.

Signal za sumnju je i ukoliko, kao što je sada slučaj, SMS poruka stigne s nepoznatog broja telefona (budući da kredibilni pružaoci usluga kod mobilnih operatora registruju posebne brojeve telefona za komunikaciju s korisnicima i time praktično onemogućavaju da se ti brojevi telefona zloupotrebe – alfanumerički SMS Sender ID).

Savet NBS građanima je da nikome ne daju podatke o svojoj platnoj kartici, kao ni jednokratnu lozinku koju im banka upućuje na registrovani broj telefona. 

"Ukazujemo na to da se kod kupovine na internetu koristi jednokratna lozinka, a ne PIN, tako da zahtev za njegov unos ukazuje na zloupotrebu. Pored toga, građani sajtove kojima pristupaju uvek mogu proveriti ako nisu prethodno na njima kupovali (npr. koristeći preporuke s pretraživača Google ili sajt TrustPilot)", navodi se u saopštenju NBS.

Prevarenim građanima vraćene pare

Za građane koji su naseli na neku od sličnih prevara, zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije korisnicima platnih kartica koje su zloupotrebljene (najveći deo u periodu januar–jun 2023.) korišćenjem nekih globalnih platnih aplikacija vratile 17.205.831 dinar.

"Obuhvaćeno je ukupno 288 korisnika (uključuje i korisnike koji nisu podneli pritužbu Narodne banke Srbije), pa su prosečno po korisniku vraćena 59.742 dinara. Ovde nisu obuhvaćeni iznosi koje su prethodno banke vratile od trgovaca u reklamacionom postupku, već je to iznos koji ide na teret banaka", navodi se u tom saopštenju NBS.

Iako je u postupcima po pritužbama korisnika ocenjeno da postoji krajnja nepažnja korisnika, što, kako se navodi dalje u saopštenju, prema Zakonu o platnim uslugama, znači da korisnici snose ceo gubitak nastao tom zloupotrebom, Narodna banka Srbije se tu nije zaustavila, već je preduzela dodatne napore da korisnici budu u najvećem delu obeštećeni.

Šta je "phishing"?

"Phishing", prevara putem lažnih sajtova, najčešće cilja na poverljive podatke kao što su brojevi kreditnih kartica i šifre. Prevaranti kreiraju identične kopije pravih stranica, često koristeći slične web adrese, što otežava korisnicima da ih prepoznaju. Obično se šalju mejlove kojima pozivaju na ažuriranje podataka putem linkova. Klikom na te linkove praktično im se otkrivaju svi podaci i daje pristup tekućim računima odakle skidaju novac.

(Mondo.rs)

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI