SRUŠENI SNOVI O GASTARBAJTERIMA Posle 25 godina se vratio u Srbiju, ono što je ispričao o belom svetu je sve samo ne raj

"U čemu to uživate u Srbiji, što neka zapadna država ne može da vam pruži?", ovo pitanje je na srpskom Redditu privuklo mnoštvo odgovora, i to najviše od naših gastarbajtera koji su se trudili da otkriju pravu istinu o svom životu "preko grane".

"Kao neko ko razmišlja o preseljenju iz Srbije, interesuje me šta je to što ljude čini srećnim ovde, a istog nema u drugim evropskim zemljama poput Nemačke, Švedske, Holandije... Ako bih otišao, nedostajalo bi mi nekoliko prijatelja što je ovde ostalo, kao i kumovi. Mada zbog svačijih obaveza, u poslednje vreme se baš retko viđamo. Zaista me interesuje da saznam kojih se sve lepih stvari potencijalno odričem svojim odlaskom (sa porodicom)", napisao je jedan korisnik Reddita.

Usledili su razni odgovori.

Pre svega, javio se čovek koji je 25 godina živeo u inostranstvu i vratio se u Srbiju.

"Ono što je meni nedostajalo su roditelji i društvo. Naročito kad malo ostare - onda te izjeda što ne možeš da im pomogneš (jer njima ne trebaju tada pare - trebaš im ti). Ja sam se vratio taman da budem sa njima toliko da me taj deo ne ubije u pojam", objasnio je.

Sve ostalo ćeš imati bilo gde - posao, lepe i loše trenutke, tužne i radosne - tako da o tome ne razmišljaj. Ako si u poziciji da ćeš rešiti neke svoje velike brige - idi. Nemoj se dvoumiti mnogo jer nema mnogo prilika."

Jedna žena je rekla da je u inostranstvo otišla u kasnim dvadesetim, i da sad, posle 20 godina života tamo, shvata da je Srbija bogata zemlja.

"Osoba tu ima roditelje, rodbinu, prijatelje. Dobru hranu. Lepu prirodu. Ima dušu, koju veruj nema svuda. U inostranstvu imaš sistem, i sistem je sve. Svi žive isto. Sistematski radiš, i u tom rendom sistemu sve je programirano.

Pauze, kako radiš, nema nekog druženja.

Živim u zapadnoj zemlji već 12 godina. Jedino što mi fali je vreme provedeno sa mojom sestrom i njenom decom.

Uglavnom si sam. Kolege sa tobom pričaju samo na poslu, posle posla svako kući i kraj. Imaš mogućnost doškolovavanja, i imaju lepe mogućnosti. I specijalizacije su im odlične. U privatniom životu, jako teško naći srodnu dušu, jer nisi kući, ljudi sa svih strana, drugačiji mentalitet.

Hrana nije ukusna, jedino kod Poljaka.

Vreme uglavnom hladno. Dobra stvar je što postoji zakon, i zakon vlada, isti je za sve. Ima i ovde dobrih ljudi i prelepih mesta.
Jedna lepa stvar živeti vani jesu putovanja. Stvarno svaki vikend možeš da odeš negde iblizu je i nije skupo. Ja za 200-300 funti mogu da nađem 5 dana Španije, ili Italije, Francuske pa da bukiram.

I još nešto.

Ljudi koji su došli u inostranstvo a ništa nisu bili u svojoj zemlji uglavnom su jako prepotentni i malograđani. Ja sam i pre odlazka is Srbije, imala lep zivot i bila uspešna tako da ja poštujem ovu zemlju I želim joj dobro."

Za sve koje govore o mesu, voću i povrću: uvek ima bolje, ali košta. Ne možeš da porediš ono što nađeš u marketu sa hranom kod lokalnih proizvođača.

"Živim u Holandiji, i nedostatak hrane koja ima ukus je ubedljivo najgora stvar. Nebitno da li je jeftino ili u mesara pa skupo, jednostavno je sve isto. Kao neko ko voli lepo jesti i kuvati, ovo mi je najgore. Posle toga, drugo najgore je nedostatak svesti kod lokalaca da se u životu uživa. Znači, nebitno u čemu, sedneš na kafu, zapališ pojedeš, popiješ, družiš se sa porodicom i drugarima,..."

Život u Londonu gori od života u Srbiji 

"Provela sam nekoliko godina u Lodonu i vratila se po sopstvenom izboru. Sve što važi za Britaniju, važi i za ostale zapadne zemlje. Kao pragmatičaru, ovo su bile prednosti Srbije u odnosu na zapad - imajte u vidu da nekada nije dovoljno imati novac da nešto platite, već da do toga zaista i možete da dođete bez preskakanja prepreka kada vam je potrebno.

Zdravstvena zaštita

- U Srbiji je najbolji stručnjak određene specijalnosti na telefonsko zakazivanje i max 100 e daleko za kompletan pregled sa dijagnostikom. U Engleskoj, ali i u Kanadi i mnogim drugim zemljama morate da prođete kroz proceduru utvrđivanja da li vas porodični lekar ili GP smatraju da vam je određeni pregled potreban ili ne. Čak i ako plaćate iz svog džepa, preko osiguranja koje posedujete. Ne možete da se prekontrolišete, odradite 'screening' kada vi to želite. Zato naši ljude dolaze ovde na preglede i lečenje.

Stomatološke usluge

I pored toga što su cene stomatoloških, sa naglaskom na protetske usluge prilično visoke i dalje su smešne u poređenju sa zapadnim cenama. Pri tome imamo odlične zubare, kao i lekare. Jedan poziv, određena suma i nema čekanja. Naši ljudi dolaze ovde kod stomatologa i dovode prijatelje strance. Dentalni turizam cveta sa razlogom.

Bilo kakve usluge su na zapadu paprene.

Drugarica iz Francuske: "Blago tebi, ima dete gde da uči da vozi trotinet. Kod nas moramo kolima do parka, pa tamo da se uči. Plus, ne smemo po mraku biti napolju, deca nikad nisu napolju posle 19 časova, svi se povlačimo u kuće. A živim blizu Pariza"

Vodoinstalater kucne tri puta i uzme vam 300 funti. Estetske usluge - frizer, depilacija, manikir, pedikir, masaža - bez 100 funti se nigde ne dobije ni dobar dan. Usluge su jako skupe. U Srbiji osoba sa prosečnom platom koja ekonomiše može bez problema da priušti negu na mesečnom nivou. Uključujući ličnog trenera (za to vam treba prosečna kancelarijska plata ili malo više).

Školovanje, vrtić, čuvanje dece, starih osoba, čisćenje stambenog prostora

U Srbiji mnogo pristupačnije nego na zapadu. Cene studija se ne mogu uporediti, čak i na najprosečnijim drzavnim koledžima i univerzitetima. Kod nas su državni vrtići skoro pa besplatni. Dobije se kvalitetno obrazovanje za fragment troškova na zapadu.

Stambeni krediti/hipoteke, cena mesečnog rentanja/zakupa stana ili kuće - drastična razlika. Pristojan stan u velikom gradu na zapadu, u zavisnosti od lokacije košta od 10 više puta na mesečnom nivou od istog/sličnog u centru Beograda, na primer.

Društveni život

Ljudi se slabo posećuju i ako to čine, nema mnogo bliskosti, troškovi se dele ili ih sami snosite za ono što ste konzumirali u tuđoj kući gde ste bili pozvani na druženje.

Osećaj bezbednosti

Nakon 2005. i bombaških napada, nikada se više nisam osećala dovoljno bezbedno. Još uvek se oseća bezbedno u Beogradu i bilo gde u Srbiji.

Kvalitet hrane u odnosu na cenu.

U zapadnim gradovima zelene pijace nisu iza svakog ćoška kao kod nas. Ima dobre ponude, imate organske farme, ali je takav način ishrane dostupan ljudima sa visokim budžetom. Nije ni kod nas jeftino hraniti se kvalitetno ali je, još uvek, mnogo pristupačnije i lakše doći do ukusne i zdrave neprskane hrane ovde nego tamo. Iako je i kod nas trend GMO plastike uveliko prisutan, može se na pijacama naći i domaći proizvod koji još uvek ima ukus i miris kao nekada.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI