SRBI DANAS SLAVE SVETU PETKU Predanje kaže da su njene mošti čudotvorne, poštuju je i hrišćani i muslimani

Ime Svete Petke dolazi od grčke reči "paraskeva", što znači "petak", i otuda narodna imena Petka i Paraskeva.

Biografija Svete Petke

Sveta Petka rođena je krajem 9. ili početkom 10. veka u gradu Epivat. Poticala je iz ugledne hrišćanske porodice sa bratom Jevtimijem, koji je kasnije postao episkop Maditski. Od detinjstva, Sveta Petka pokazivala je veliku pobožnost.

Nakon smrti roditelja, krenula je na hodočašće u Carigrad, gde je pet godina provela u crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.

Nakon toga, otišla je u Palestinu da se pokloni svetim mestima osvećenim Hristovim životom, a kasnije se povukla u Jordansku pustinju, gde je živela u strogom podvigu do svoje duboke starosti.

Youtube/TV Hram

Povratak i smrt Svete Petke

Dve godine pred smrt, anđeo joj se javio u molitvi i rekao da se vrati u rodni grad Epivat. Kada se vratila, nije je niko prepoznao jer je prošlo mnogo godina od njenog odlaska.

Provela je ostatak života u molitvi, postu i skromnom radu, i tiho preminula. Sahranili su je kao nepoznatu osobu izvan gradskog groblja.

Čuda i pronalaženje moštiju

Mnogo godina kasnije, prilikom kopanja groba za jednog utopljenika, radnici su pronašli netruležno telo Svete Petke. U toku noći, jedan od radnika, Georgije, imao je viziju u kojoj mu je svetiteljka otkrila svoj identitet i zatražila da se njene mošti prenesu na časno mesto.

Sledećeg dana, pronašli su grob i mošti su prenesene u crkvu, gde su odmah počela čudesna isceljenja.

Prenošenje moštiju i istorija

U 13. veku, bugarski car Jovan Asen je preneo mošti u Trnovo. Tokom turskog osvajanja, mošti su iz Trnova premeštene u Rumuniju. Nakon osvajanja Rumunije 1396. godine, carica Milica je izmolila mošti od sultana Bajazita i prenela ih u Beograd, gde su smeštene na Kalemegdanu u kapeli kod izvora čudotvorne vode.

Foto: RINA

U 16. veku, tokom osmanskog osvajanja Beograda, Sulejman Drugi je preneo mošti u Carigrad, gde su i dalje činile čuda i bile poštovane ne samo od strane hrišćana nego i muslimana.

Godine 1641, rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti i prenese ih u grad Jaši, gde se i danas nalaze.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI