BEZ HITNOG DELOVANJA SVET SRLJA U KLIMATSKU KATASTROFU UN upozorava: Igramo se vatrom!

Tehnički je još uvek moguće ograničiti zagrevanje na 1,5°C u odnosu na predindustrijski period, ali samo uz masovnu globalnu mobilizaciju predvođenu zemljama G20 za smanjenje svih emisija gasova staklene bašte, navodi se u Godišnjem izveštaju UN o štetnim emisijama.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da se čovečanstvo igra vatrom i da lideri moraju rešiti ovaj problem „ili će svet strmoglavo pasti u klimatsku katastrofu“ u kojoj će najgori proći najsiromašniji.

Litijum - temelj energetske tranzicije

Izveštaj UNEP-a (Program UN za životnu sredinu) pokazao je da se trenutno ne ispunjavaju obaveze zacrtane za 2030. godinu. Čak i ako budu ispunjene, porast temperature bi bio ograničen samo na 2,6-2,8° Celzijusovih stepeni. Pariskim sporazumom je 2015. dogovoreno da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period.

U trenutku kada je svet na prekretnici, ubrzana tranzicija ka obnovljivim izvorima energije postaje ključna za ublažavanje klimatskih promena. Litijum kao ključna sirovina za proizvodnju baterija električnih vozila, kao i za skladištenju energije iz obnovljivih izvora igra važnu ulogu u ovoj borbi i to je razlog zašto važi za „naftu 21. veka“.

Srbija zahvaljujući nalazištu litijuma svetske klase ima jedinstvenu priliku da doprinese ovoj tranziciji kroz planirani projekat eksploatacije litijuma i to je tema o kojoj se kod nas sve više diskutuje otkako je letos potpisan Memorandum sa EU o partnerstvu u oblasti kritičnih sirovina. Dolina Jadra može postati strateško mesto u lancu snabdevanja litijumom, nudeći resurse koji su ključni za proizvodnju baterija.

O ovoj temi je za srpske medije govorio i prof. dr Mihael Tost sa Univerziteta Montan u Leobenu u Austriji.

„Znamo da je cilj Pariskog sporazuma ograničenje porasta temperature na jedan i po stepen Celzijusa, sada smo već stigli do tih graničnih vrednosti i pomeramo ih ka dva stepena. Zato je ključan prelazak na obnovljive izvore energije i udaljavanje od fosilnih goriva. I prelazak na zelenu energiju – vetar, solarnu energiju... Litijum je neizostavan element u tim baterijama koje će nam biti neophodne za ograničavanje i suočavanje sa klimatskim promenama,“ rekao je profesor Tost u intervjuu za „Politiku“.

Svaki delić stepena je važan

Globalne temperature su trenutno veće za oko 1,3 stepena u odnosu na predindustrijski nivo, podseća Rojters. Sledećeg meseca se održava godišnji samit Ujedinjenih nacija o klimi (COP29) u Bakuu u Azerbejdžanu. Predstavnici zemalja učesnica razgovaraće o ažuriranoj strategiji za smanjenje emisija u svakoj zemlji, poznatoj kao nacionalno utvrđeni doprinos (NDC).

Inger Andersen, izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, pozvala je zemlje da iskoriste pregovore u Bakuu da pojačaju akciju u svojim doprinosima i poručila je da „svaki delić stepena“ važan.

Pregovori ovog tipa pružaju priliku državama da usklade svoje akcije sa ciljevima Pariskog sporazuma, dok Srbija, kao potencijalni proizvođač litijuma, može ponuditi rešenja koja će pomoći Evropi i svetu u energetskoj tranziciji i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.

Šansa veka za Srbiju

Ukoliko studija procene uticaja na životnu sredinu budu pokazala da se projekat „Jadar“ može realizovati u skladu sa najvišim ekološkim standardima, litijum bi Srbiji mogao da donese značajne ekonomske benefite, ali i da ojača njen geopolitički položaj jer bi je učinio važnim akterom globalne borbe protiv klimatskih promena.

Investicija vredna preko 2,55 milijardi evra direktno bi kreirala 3.500 radnih mesta tokom faze izgradnje rudnika, postrojenja za preradu rude i prateće infrastrukture. U operativnoj fazi, u rudarsko-industrijskom kompleksu bi tokom najmanje četiri decenije stalno bilo angažovano 1.300 zaposlenih. Ako tome dodamo i radna mesta u lancu e-mobilnosti koji može da se razvije na bazi litijuma (proizvodnja katoda, baterija i samih e-vozila), projekat „Jadar“ potencijalno bi kreirao preko 20.000 novih, dobro plaćenih radnih mesta, pokazuje studija procene ekonomskog uticaja koju je uradila kompanija „Ergo Startegy Group“.

Prema istoj analizi, država bi samo od poreza i rudne rente minimalno prihodovala 180 miliona evra godišnje, što je oko 1% ukupnog trenutnog budžetskog prihoda Srbije, dok bi budžet Loznice bio dupliran sa skoro 25 miliona evra godišnje.

Procenjuje se da bi rezerve litijuma mogle privući dodatne investicije u sektor e-mobilnosti, koje će do 2030. godine premašiti vrednost od hiljadu milijardi evra na globalnom nivou. Prema konzervativnijim prognozama, litijum bi na godišnjem nivou mogao da privuče 6,2 milijarde evra direktnih stranih ulaganja u Srbiju, a mogu se čuti i mišljenja ekonomista da bi uticaj tog projekta na bruto domaći proizvod dostigao između 10 i 12 milijardi evra na godišnjem nivou.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI