AKO STE BILI GOJAZNI SA DVE GODINE, BIĆETE I POSLE 35. GODINE Endokrinolozi upozoravaju na epidemiju prekomerne telesne mase!

Endokrinolog dr Snežana Polovina kaže da gojaznost danas poprima oblik pandemije, imajući u vidu da je zahvatila više kontinenata, te da, nažalost, ni Srbija ne zaostaje za tim podacima.

- Gojaznost je ozbiljna bolest koja je uzročnik mnogih drugih bolesti koje skraćuju životni vek, smanjuju kvalitet života i dovode do visokog stepena invalidnosti. Svaki peti građanin je u tom smislu ugrožen, jer je gojazan - upozorila je ona.

Posebno ugrožena deca

Dr Polovina ističe da ih posebno zabrinjava značajan porast broja dece koja imaju problem s gojaznošću. Kako objašnjava, taj problem je više zastupljen kod dečaka nego kod devojčica.

- Poznato je da je gojaznost u drugoj godini života predznak da će osoba biti gojazna i posle 35. godine života. To su sve osobe koje su u riziku od svih drugih bolesti do kojih gojaznost dovodi. Uzrok za porast gojaznosti leži u raznim faktorima, između ostalog savremenog načina života, manjka fizičke aktivnosti i nezdrave ishrane. Najmanje je zastupljena genetika kao razlog gojaznosti. Ima tu mnogo materija koje unosimo u organizam, svesno ili nesvesno, a koje utiču na naš endokrini sistem i unosimo ih kroz hranu, vodu i različite kozmetičke preparate. Ipak, prevashodno su uzroci gojaznosti unos kalorične hrane i nedovoljno kretanja - kaže dr Polovina.

Problem s gojaznošću najzastupljeniji je od perioda adolescencije, pa do rane starosti. Podaci pokazuju da najviše gojaznih ima u radno sposobnom stanovništvu, koje zbog predgojaznosti izostaje s posla i njihova produktivnost je manja.

- Često se javlja depresija, jer ako su skinuli težinu, pa vratili, misle da su neuspešni i onda ta depresija vodi ka gubitku volje za kretanjem, za zdravim načinom ishrane - kaže dr Polovina.

Nutricionista Milka Raičević kaže za Informer da se Srbi veoma nekvalitetno hrane i da najviše jedu pecivo, brzu hranu i slatkiše.

- Ne jedemo sveže povrće, već uglavnom pržimo krompir i kuvamo pasulj, a sve to "tamanimo" uz hleb. Pijemo instant kafu u prahu, koja je veoma nezdrava i puna veštačkih zaslađivača - upozorava ona.

Takođe Gordana Rajinović, nutricionista, ističe da je zbog ovakve ishrane, ali i nedovoljne fizičke aktivnosti, sve više obolelih od dijabetesa, povišenog pritiska, visokog holesterola...

- Fizička aktivnost je u našoj zemlji ravna nuli, a o hrani počinje da se misli tek kada je ugroženo zdravlje. Ljudi pristaju samo na brzu šetnju, nikako na neku jaču fizičku aktivnost, tako da nemaju gde da potroše masti koje unesu. Malo pijemo vode, a nalivamo se visokokalorijskim sokovima, kafama i sličnim proizvodima - objašnjava Rajinovićeva.

Zablude o zdravoj hrani

Prema njenim rečima, postoje brojne kampanje za zdravu ishranu, ali već decenijama nema nikakvog pomaka niti boljih rezultata.

- Postoje mnoge zablude o ishrani, a jedna od njih je da je, recimo, musli zdrav. Međutim, ta "zdrava hrana" je takođe puna zaslađivača i najbolje je da jedemo sveže voće i povrće. Kečap, senf i majonez su takođe vrlo zastupljeni na trpezama, a nemaju ništa hranljivo u sebi - objašnjava naša sagovornica.

Više od 80 odsto srčanih bolesnika je gojazno

Endokrinolog dr Mirjana Šumarac Dumanović ističe da je gojaznost kapija za brojne druge komorbiditete kao što su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, šlog, sterilitet, masna jetra...
- Kod lečenja gojaznosti veliki problem je i efikasnost terapije. Zbog toga terapijske opcije treba da se menjaju i da se lekar ponaša kao i prilikom lečenja drugih hroničnih bolesti, poput hipertenzije. Gojaznost je mnogo utiče na pojavu dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, jer je gojazno preko dve trećine osoba koje umiru od kardiovaskularnih bolesti, a više od 80 odsto onih koji imaju bilo koje kardiovaskularno oboljenje ima isto problema s gojaznošću - navela je dr Šumarac Dumanović.

(Informer)

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI