KARDIOVASKULARNI BOLESNICI TREBA DA VODE RAČUNA! Sve je više poziva i intervencija!

Doktorka Ivana Stefanović iz Zavoda za Hitnu medicinsku pomoć istakla je jutros da su u toku 24 sata veliki broj poziva ovoj službi uputili oni koji su zbog promene vremena imali problem sa krvnim pritiskom.

Već nekoliko dana unazad lekari apeluju na ove promene vremena, koje mogu dovesti do velikih kardiovaskularnih problema. Čak sedam pacijenata zbrinuto je u protekla 24 sata zbog akutnog koronarnog sindroma, istakla je dr Stefanovi za "Jutro na Blic".

- Dnevnu smenu obeležilo je čak sedam pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, tri sa STEMI infarktom, koji su otišli direktno u angio salu bolnice Dedinje, dva pacijenta smo prevezli na hitan prijem Urgentnog centra i još tri na hitan prijem KBC Zvezdara - ispričala je dr Ivana Stefanović.

Doktorka Stefanović navodi i da je su tokom dana i noći najviše zvali pacijenti sa visokim pritiskom i bolom u grudima. Napominje i da je za struku normalan pritisak 120 sa 70, ali većina stanovništva živi i sa mnogo manjim pritiskom.

- Trećina populacije živi sa 170 i njima je to normalno, tako da ne možemo tačno reći koji je to normalan pritisak. Međutim, već pritisak sa 140 sa 90 je donja granica hipertenzije! Ono što bi trebalo da radimo jeste da bar jednom godišnje odemo na neki sistematski pregled, a posle 20. godine bi trebalo merite pritisak, bar onda kada vas boli glava - kaže dr Stefanović.

- Apelovali smo cele prošle nedelje i one tamo da kardiovaskularni bolesnici uspore, da nema dodatnog napora! Pa čak i oni koji su zdravi da pri svakom prvom simptomu, bolu u grudima, glavobolji, ili bilo kakvoj neprijatnosti koju prvi put u životu osetite, prvo izmerite pritisak, a ne da posežete za lekom. Prosto da znate šta je uzrok. Za onoga ko ima uobičajen pritisak, već 130 sa 80 je hipertenzija, tako da je neki redovan pregled neophodan - kaže dr Ivana Stefanović.

Kardiolog Petar Otašević upozorio je nedavno da su koronarne jedinice pune pacijenata, a razlog leži u temperaturnim oscilacijama koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme poput infarkta i šloga.

- Uvek kad imamo promenu vremena od toplog ka hladnom ili hladnom ka toplom mi zapravo zapažamo porast broja bolesnika koji se javljaju sa tegobama po tipu akutnog infarkta miokarda ili šloga. Ovo vreme naizgled lepo, preko dana je zaista prijatno vreme, međutim ujutru i uveče ume da bude jako hladno i upravo te velike temperaturne razlike dovode do porasta broja bolesnika koji se javljaju sa ovom vrstom tegoba - kaže dr Otašević.

Dr Otašević objašnjava da tipični simptomi uključuju:

• jak bol u grudima
• pečenje
• žarenje i stezanje koje traje više od 20 minuta

Međutim, postoje i atipični simptomi poput:

naglog gubitka svesti
ili samo bolova u određenom delu grudnog koša.

Ovo ukazuje na to da je važno biti svestan različitih načina na koje se srčani problemi mogu manifestovati.

- Ranije smo rekli da se infarkt javlja obično posle 55 ili 60 godine života sada to više nije slučaj. Zaista nam se javljaju bolesnici počevši od nekih kasnih dvadesetih, ranim tridesetih do kasnih 80-ih, pa čak i 90-ih, prema tome prosto više ne postoji neko pravilo koje bi mogao da kažem da se bolesnici određene životne dobi javljaju zbog ovih tegoba - kaže dr Otašević.

(Informer)

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI