policija hitna pomoć
Foto: Alo/Aleksandar Nalbantjan, ilustracija

Miholjsko leto nas je zagrejalo, međutim, temperature lagano kreću ka nuli. Iako se garderobom prilagođavamo, naše telo često pati doživljavajući temperaturne šokove. Istraživali smo - kako nagle promene vremena utiču na naše zdravlje.


Ovakve promene temperature nikome ne prijaju. Iz Hitne pomoći rekli su za "Blic TV" da su samo u poslednja 24 sata imali pozive veći broj osoba koje se žale na visok krvni pritisak. U kakvoj su vezi promena vremena i visok krvni pritisak za jutarnji program "Blic TV" govorila je doktorka Biserka Obradović, lekar specijalista opšte medicine.

- Promena vremena i te kako utiče na naše zdravlje. To nije ništa novo, to su znali i stari Grci, još je Hipokrat rekao da se ne može dati terapija ako se ne znaju vremenske promene. Sada imamo pojavu da u toku dana između najniže i najviše temperature imamo razliku od preko 15 stepeni, to su velike vremenske promene - rekla je dr Obradović.

I nije samo problem u velikoj promeni temperature, tu je i promena vazdušnog pritiska, padavine, vetar... Svi ti klimatski faktori i te kako utiču na naše zdravlje.

Najgore hroničnim bolesnicima i meteoropatama

- Najviše stradaju hroničari, meteoropate, ali nema osobe koja se ovih dana nije požalila ili na nesanicu, glavobolju, dekoncentraciju u radu, malaksalost... Svi mi manje-više osećamo ove promene - istakla je dr Obradović u uključenju za "Blic TV".

Međutim, hroničari su ti koji najviše pate.

- Pre svega, kada postane ovako hladno, organizam želi da sačuva toplotu. Kako će to uraditi, pa tako se skupljaju krvni sudovi, a skupljanjem krvnih sudova raste krvni pritisak. Tako da onaj apel koji smo imali tokom leta, da ljudi sa svojim lekarima vide i izbace diuretike, smanje terapije, sada ide obrnuto - ti pacijenti, ponovo u dogovoru sa svojim lekarima, treba da tu terapiju "vrate", da ponovo počnu da uzimaju diuretike, pojačaju dozu terapije, a sve kako bi snizili pritisak koji raste upravo zbog ove temperature - objašnjava dr Obradović.Kada je reč o normalnim vrednostima krvnog pritiska, ona varira u zavisnosti od zdravstvenog stanja pojedinca.

- Za zdravog čoveka to je negde 130 do 140 sa 60-80, međutim, ako neko ima dijabetes ili kardiovaskularno oboljenje, za njega je preporučljiv pritisak 120 sa 60 milimetara živinog stuba, ističe sagovornica.

Istovremeno, kod ovih naglih promena spoljašnje temperature više se luči hormon stresa (ACTH).

- On i te kako deluje na napetost, nervozu, nedostatak sna... A znamo da je san vrlo bitan, ne samo za imunitet, vrlo je bitan za naš metabolizam. Psiha je vrlo bitna kod svih oboljenja. Ona krilatica da mi biramo stres, a stres bira bolest je vrlo bitna, ta pozitivna energija je vrlo bitna za naše funkcionisanje, zaključila je dr Obradović.

Bitna je, dodaje, i vrsta ishrane. Sada prelazimo na zimsku, masnu i slanu hranu, napuštamo ishranu bogatu svežim voćem i povrćem. A so, naravno, utiče na holesterol, pa i rast krvnog pritiska.

Na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) svaki dan se objavljuje kako će vreme uticati na nas.

Biometeorološka prognoza za Srbiju za danas

Očekivana biometeorološka situacija može nepovolјno delovati na cerebrovaskularne i srčane bolesnike, kao i na nervno labilne osobe. Tokom jutarnjih časova, u predelima sa maglom, tegobe mogu imati astmatičari. Kod meteoropata mogući su bolovi u kostima i zglobovima i promenlјivo raspoloženje.

Biometeorološka prognoza za Srbiju za sutra
Očekivane biometeorološke prilike imaće relativno povolјan uticaj na većinu hroničnih bolesnika i osetlјivih osoba. Blagi oprez se savetuje osobama sa srčanim tegobama. Meteoropatske reakcije su moguće u blagoj formi.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading