NE PLAĆA GREJANJE DO KRAJA ŽIVOTA! Paraćinac zasadio drvo koje za 5 godina izraste 20 metara, greje bolje od uglja

Poslednjih godina paulovnija, koja potiče iz daleke Kine, u našoj zemlji je sve popularnija zbog svog brzog rasta pa možemo njena visoka stabla videti ispred kuća, u dvorištima, na parkinzima, a ovo drvo iz daleke Kine i Japana, osim u Šumadiji, korenje je pustilo i u Pomoravlju.

Oni koji su je zasadili smatraju da je ovo brzorastuće drvo koje je ime dobilo po ćerki ruskog cara Ani Pavlovnoj, ima dosta prednosti u odnosu na drugo drveće - između ostalog, ukoliko ima dobre uslove za rast stabla, nakon pet godina dostići će visinu i do 20 metara visine. Njena kalorična vrednost je veća od mrkog uglja što je čini odličnom za ogrev. Koristi se za izradu peleta i bioetanola zbog svoje izuzetno visoke energetske vrednosti. Poznata je i po izuzetnoj čvrstini, nema čvorova i laka je za obradu, lako prima boju i otporna je na vlagu, čime je našla široku primenu u izradi stolarije, parketa, nameštaja i muzičkih instrumenata.

Posadio 150 stabala

Paraćinac Delimir Grkić je ovo carsko drvo zasadio na svojoj njivi u Zmiču. Posadio je 150 stabala na šest ari i za tri meseca skoro sva su visoka tri metra, a debljina stabla im je oko šest centimetara. U rastu zaostaju samo one sadnice koje su bile pod vodom tokom poplave u maju.

Grkić je prezadovoljan kako se paulovnija u njegovoj njivi "primila", mada je, navodi, bio prilično skeptičan kad se odlučio za sadnju. Ipak, radoznalost je pobedila, a i ekonomski efekat, jer paulovniju poznavaoci nazivaju drvetom budućnosti upravo zbog isplativosti njenog uzgajanja.

Ovo drvo poreklom je iz Kine gde se koristi više od 3.000 godina. Rasprostranjeno je i u Japanu, a u Srbiju je stiglo tek nedavno preko rasadnika koji se specijalizovao za proizvodnju i distribuciju ove sadnice.

"Stvar je u tome da su se tek sada pojavili hibridi ovog neobičnog stabla koji mogu da uspevaju u klimatskim uslovima kakvi postoje kod nas. Ukrštanjem, paulovnija je adaptirana za naše područje, pa sad nove vrste mogu da izdrže zimske temperature niže i od dvadeset stepeni Celzijusa ispod nule, a leti - više od 45 u plusu!", rekao je Grkić.

A, da krene sa sadnjom kineskog drveta, Grkića je podstakla, objašnjava, ekonomska kriza i jedna televizijska emisija o njemu.

"Cena ogrevnog drveta sve je veća jer se šume nemilice seku, a pošumljavanja nema. Stabla paulovnije sam zasadio zbog grejanja i, kako vidim, neću se pokajati. Zaista raste vrlo brzo tako da spremam nove sadnice. Na proleće zasadiću još 1.000 na 40 ari i tako ću svojoj porodici obezbediti ogrevno drvo za naredne tri do četiri decenije. Planiram seču 10 puta u tom periodu, to jest svake četvrte godine", izvodi ekonomsku računicu Grkić.

Carsko drvo ima ogromne listove i lisnu površinu, zbog čega i raste tako brzo. Lako se obrađuje i spada u kvalitetno tehničko drvo. Za industrijsku upotrebu spremno je za 7 do 10 godina, a za to vreme stablo dostiže debljinu od pedesetak centimetara.

Kiseonik za 60 ljudi

Prema Grkićevim rečima, paulovnija je korisna i kao čuvar životne sredine jer nije zagađivač prilikom sagorevanja. Tona kineskog drveta "daje" svega pola kilograma pepela. Uz to, zbog velike mase i količine listova koji su široki i do 75 centimetara, paulovnija proizvodi veliku količinu kiseonika. Kaže da jedno stablo proizvede kiseonika koliko potroši 60 ljudi.

Može da donese zaradu i do 50.000 evra

Da zarada može da bude ozbiljna potvrdio je i Milorad Cvetović iz Kruševca, koji ima plantažu ove biljke.

Prema rečima Milorada Cvetovića, u ovaj posao ušao je zato što je čuo da je potražnja za ovim drvetom u svetu velika, a da ga u Srbiji nema u dovoljnoj meri.

"Od uzgajanja ovog brzorastućeg drveta poreklom iz Kine može lepo da se živi. Jedan hektar, za četiri godine može da donese zaradu i do 50.000 evra. Kasnije je to i više, kada dovoljno poraste da može da se koristi za druge namene, osim ogreva. Početna ulaganja su mala, a možete zaraditi do 25 puta za nekih sedam godina kada drvo može dostigne obim da se prodaje kao oblovina", kaže Milorad.

Takođe, paulovnija je i najveći proizvođač kiseonika (1,7 kg kiseonika na sat), pritom apsorbuje veoma visoke količine CO2, te se njeno sađenje preporučuje u blizini vrtića, škola, kao i u prenaseljenim i delovima grada u kojima je saobraćaj gust.

(MONDO)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI