jahorina
Foto: Printscreen/Foto: RINA

Iako Đurđic nije crveni dan, on je vrlo značajan u srpskoj tradiciji i posebno poštovan među onima koji slede običaje i verovanja. Na ovaj dan, narod se uzdržava od teških poslova i ručnih radova, a posebno se izbegava lov na vukove, jer se veruje da će lovce koji prekrše ovu zabranu zadesiti velika nesreća i maler, koji će ih pratiti tokom cele godine. Ovaj praznik ima duboko ukorenjenu simboliku, jer se u mnogim krajevima smatra zaštitnikom životinja i prirode, a Đurđic se tako često doživljava kao dan koji unosi mir i harmoniju u svakodnevni život.

Period od Đurđica do Svetog Mrate, 24. novembra, poznat je kao Mratinci ili "vučiji dani", jer se Sveti Mrata smatra zaštitnikom vukova. U ovim danima, prema narodnim verovanjima, ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna, niti se peru stvari. To je vreme kada krojači i obućari uzimaju pauzu, a žene se povlače od ručnih radova, poštujući staru tradiciju mira i stanke. Veruje se da tokom Mratinaca priroda pokazuje kako će izgledati zima. Ako su dani magloviti, očekuje se promenljivo vreme, dok vedro i sunčano vreme znači da će zima biti oštra i ledena.

Zima, prema narodnim verovanjima, dolazi sa Đurđicem, a završava se sa Đurđevdanom, što označava jedan ciklus godišnjih doba. Praznik Đurđic se slavi kao krsna slava, uz svečanosti koje prate ovaj važan trenutak. Ukoliko padne na mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, dok se na posni dan (sreda ili petak) priprema posna hrana. Ovaj praznik nije samo podsećanje na istorijske događaje i svetitelje, već i prilika da se kroz običaje čuva tradicija, obezbeđuje duhovna snaga i osnažuje zajedništvo porodice.

Za verne, Đurđic je dan kada se slavi život i priroda, dan kada se poštuju predci i tradicija, i dan kada se molitvom i obedom izražava zahvalnost za darove koje život nosi.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading