VELIKOG VOŽDA PAMTI CELA SRBIJA, ALI SE O NJEGOVOJ ŽENI MALO TOGA ZNA Jelenu je OTEO kada je imala samo 15 godina

Karađorđeva hrabrost bila je nadaleko čuvena, ali svi su isticali i to koliko je Crni Đorđe surov, nepokoran, preke naravi, nespreman na dijalog. Kakva li je žena mogla stati pored ovakvog ratnika i podnositi sve nemire njegovog poziva?

To je bila Jelena, rođena Jovanović (1765/1771-1842). Dok Karađorđa svi znamo sa čuvenog portreta Vladimira Lukiča Borikovskog, kao stasitog, ponosnog čoveka izuzetne lepote, jedini portret Jelene Petrović svedoči o njoj kao već starici s maramom, jakih crta lica, sa kojih se nazire ponosno podnošenje svega što su nemirne godine donele. Došao u vreme kada jedna država s početka 19. veka i vladajuća dinastija mora da se poziva na svoje pretke i slikovno ih predstavlja, portret je zabeležio bar ostareli lik Karađorđeve Jelene.

Ali da je bila lepa u mladosti i da je imala nešto što druge devojke nisu, govori činjenica da ju je prkosni Karađorđe oteo kada je imala samo 15 godina. I drugi su je želeli, mladić Vukoje je to i glavom platio - kada je na vašaru u Jagnjilu pokušao da Đorđa odvoji od Jelene, u njegovi grudima ostao je trag Đorđeve kubure, podseća Blic žena. 

Ćerku jaseničkog obor-kneza Nikole Jovanovića i Bosiljke iz Masloševa Đorđe je tradicionlno zaprosio, ali doživeo je i odbijanje jer nije bio dovoljno bogat za ovu domaćinsku kuću. Reakcija Crnog Đorđa bila je za njegovu odlučnost i upornost sasvim očekivana – oteo ju je. Sa izvora u Jagnjilu, gde je živela kod tetke nakon što joj je majka umrla, Jelena je u jesen 1785. ili 1786. godine, sa kotlovima za vodu, dovedena u kuću Petrovića.

Prema drugoj verziji, Karađorđe je spasao Nikolu Jovanovića i maloletnu Jelenu turske zasede jer je jedan od Turaka želeo lepu Jelenu Jovanović. Ali šta još znamo o njoj?

- Karađorđe je toliko markantna ličnost i sve što je radio najmanje ga vezuje za porodicu, u smislu fizičkog prisustva. On je ratni lider, to je svet muškaraca, jedva je prisutan u porodičnom delu života. I upravo to od njegove žene čini nekoga ko je imao zadatak da porodicu izvede u trenutku kada je on vodio Srbiju. Jelena, kao i mnoge žene tog vremena ima višestruko složen i odgovoran zadatak - kaže Tamara Ognjević, istoričar umetnosti.

Burni dani za Jelenu usledili su odmah posle udaje. Beg u Srem, koji je pratilo i sporno oseubistvo, Austrijsko-turski rat 1787. godine, u kome Karađorđe dobija Zlatnu medalju i podoficirski čin, zaključenje mira, odmetanje u hajduke... Ali Jelena je sve vreme uz srpskog vođu i svog domaćina. Izrodili su sedmoro dece: Simu, koji je preminuo ubrzo nakon rođenja, Savu, Saru, Poleksiju, Stamenku, Aleksu i naslednika Aleksandra.

Opadanjem hajdučije 1793. godine doživela je i mirne godine u Topli sa svojim Đorđem, gde se bavio trgovinom stoke sa Habzbuzima. Život je išao svojim tokom sve do 1804. godine, što je početak devetogodišnje Karađorđeve uprave ustaničkom Srbijom. Prelazak Karađorđev u Austriju 1813, pa u Rusiju, sve je to zasigurno Jelena preživljavala na svoj način.

"Uoči odlaska na Smederevo, sa odredom, gde ga je pozvao bimbaša Stanko Arambašić, umro mu je najstariji sin Sima (1798). Memoaristi ništa drugo ne kazuju sem da je otac, iako u žalosti, morao da ide na vojnu", beleži prof. dr Radoš Ljušić u knjizi "Karađorđe: istina i mit". O ucveljenoj majci, kojoj ne preostaje ni da plače na muževljevom ramenu ni reči. Ipak, to i prećutno mnogo govori o Jeleni Karađorđevoj.

Jedno vreme Jelena je provela u manastiru Krušedol u Sremu, gde je, kažu, naučila da sprema „gospodska jela“, što ju je kasnije izdvojilo kao domaćicu u Topoli, kada je dočekivala važne ustaničke vojskovođe. Navodi se da bi u važnim prilikama primenila i modu iz Nemačke, kafu s mlekom, ali u vremenu kada žena nije mogla da živi neskromno, i u Karađorđevoj kući sve je bilo kao u prosečnom srpskom domaćinstvu.

Tajni Karađorđev dolazak u Srbiju 1817. godine radi dogovora sa Milošem Obrenovićem učinio je Jelenu udovicom. Po Miloševoj naredbi Vožd je ubijen u noći između 25. i 26. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane. Njegova preparirana glava poslata je sultanu u Istambul.

Bez Karađorđa, uz decu, Jelena nastavlja svoj životni put sve do 1842. godine. Umrla je u Beogradu, a jedna druga, netipično jaka žena za tadašnje doba, nije je napuštala.

- Epizoda njene smrti je dirljiva. Preminula je isto onako kako je živela, kao jedna tiha žena sa sela, bez ikakvih privilegija. Ljubica Obrenović u tom času bila je kneginja Srbije. Ispatila ju je na poslednji počinak idući za njenim pogrebom od Beograda do Toplole. Ta priča dveju žena, koje pokušavaju da razreše nešto što je pitanje političke odluke, nosi veliki dramski momenat - kaže naša sagovornica.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI