UZNEMIRUJUĆE! TREĆINA MALIŠANA NIJE PRIMILA OBAVEZNE VAKCINE Tri bebe su umrle od zarazne bolesti koja ne treba da postoji!

Na Svetski dan deteta valja se prisetiti i nekih manje "popularnih" stvari, a koje su od suštinskog značaja za zdravlje i život svakog deteta. 

Poslednjih 12 godina samo jednom je u Beogradu postignut kolektivni imunitet i to 2018. godine. Tada je vakcinisano 98 odsto dece, a od tada je brojka u konstantnom padu.

Gotovo da je nemoguće poverovati u to da je svih tih 31 odsto dece u našoj zemlji nevakcinisano zbog neke od bolesti koje su kontraindikacija vakcinama. Nažalost, u pitanju je nepoverenje roditelja u vakcine, zasnovano na potpuno netačnim i neproverenim informacija sa interneta. Jer, roditelji , iako i ne znaju čemu MMR vakcina služi, ipak znaju da ne žele da je daju svom detetu.

Stručnjaci kažu da je više vakcinisanih u ruralnim nego u urbanim sredinama. Kada gledamo kroz statističke podatke iz beogradskih domova zdravlja 2023. više od 95 odsto vakcinisanih na Vračaru, Novom Beogradu, Čukarici, u Surčinu, Obrenovcu i Sopotu. U Domu zdravlja Zemun 83 odsto.

Četiri bebe umrle od velikog kašlja

Lekari već mesecima upozoravaju na pojavu velikog kašlja, bolesti koja ni ne treba da postoji u 21. veku, jer postoji efikasna i bezbedna vakcina koja štiti od ove bolesti. Pa i pored toga, u Beogradu su četiri bebe umrle od velikog kašlja.

Veliki kašalj ili pertusis je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Nakon perioda od 7 do 10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti. U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja, kako se navodi na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Ivana Begović Lazarević je naglasila da se sadašnje stanje može objasniti činjenicom da Srbija nema željeni obim vakcinacije od 95 posto, a vakcine obezbeđuju solidan imunitet od 6 do 10 godina, kada je u pitanju veliki kašalj.

Kako je rekla, veliki kašalj je najrasprostranjeniji u starosnoj grupi od 10 do 19 godina i među njima prednjače deca od 12, 13 i 14 godina.

- Da bi se dalje širenje suzbilo, potrebno je svu decu kompletno vakcinisati, a oni koji imaju simptome treba da ostanu kod kuće, jer je reč o bakterijskoj infekciji - dodaje Begović.

MMR primilo 88 odsto dece

Oko 17.000 dece svake godine treba da bude vakcinisano MMR vakcinom. Prema poslednjem podatku, iz 2023. godine, vakcinisano ih je 88 odsto. To nije dovoljno za kolektivni imunitet.

Poslednjih dvanaest godina samo jednom je u Beogradu postignut kolektivni imunitet, 2018. Tada je vakcinisano 98 odsto dece, a od tada je brojka u padu.

- U jednoj generaciji 95 odsto dece koja treba da se vakcinišu, ako budu vakcinisana, mi stvaramo takozvani kolektivni imunitet, odnosno bedem, da virus koji je jedan od najzaraznijih virusa kada uđe u takav kolektiv gde je 95 odsto osoba vakcinisano ne može da nađe put, odnosno, jako teško nađe put do onih osoba koje nemaju imunitet, a to su na primer deca koja iz opravdanih razloga nisu mogla da budu vakcinisana jer su bolesna ili imaju neko oboljenje koje im znatno snižava imunitet - navodi epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Ivana Begović.

Kazne za roditelje

Prema zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, vakcinacija je u Srbiji obavezna. Država je uvela i kontrolne mehanizme.

Nevakcinisana deca ne bi smela da budu upisana u školu. Za roditelje koji ne odvedu deca na vakcinaciju predviđene su novčane kazne od 50 do 150.000 dinara. I kazne se izriču. Doduše, retko, za tri godine - tri u Beogradu i jedna u Kragujevcu.

- Važno je da taj mehanizam na neki način funkcioniše, da su to retki slučajevi koji se dešavaju. Znači da te kontrolne mere ipak donose neki rezultat. S druge strane, cilj tih kontrolnih mera nije kažnjavanje roditelja, već da roditelji dođu na jedan drugi nivo diskusije sa zdravstvenim radnicima, zdravstvenim sistemom i promene svoje mišljenje. Ne radi se ovde o mišljenju roditelja, ovde se radi prvenstveno o pravu deteta - objasnio je konsultant u Ujedinjenim nacijama za vakcinaciju i imunizaciju Dragoslav Popović.

Procenat vakcinisanih MMR vakcinom u Srbiji

2005. - 96 odsto
2006. - 96 odsto
2007. - 97 odsto
2008. - 96 odsto
2009. - 96 odsto
2010. - 96 odsto
2011. - 97 odsto
2012. - 90 odsto
2013. - 93 odsto
2014. - 86 odsto
2015. - 84 odsto
2016. - 81 odsto
2017. - 85,2 odsto
2018. - 93,4 odsto
2019. - 88 odsto
2020. - 78 odsto
2021. - 74,8 odsto
2022. - 81,3 odsto
2023. - 84,5 odsto

Zbog pada kolektivnog imuniteta došlo je do epidemijskog javljanja morbila (nakon 20 godina najveća epidemija u Srbiji sa smrtnim ishodima), koje je tokom 2018. godine uticalo na povećanje vrednosti obuhvata u ciljnim grupama u odnosu na 2017. godinu, ali ne i u propuštenim godištima prema Kalendaru.

Primarijus doktor Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu rekla je za "Blic" da je sve ovo posledica, malog, nedovoljnog obuhvata vakcinacijom, tokom trajanja pandemije kovida.

- Jer, svake godine kada imamo decu koja se nisu vakcinisala, taj broj se skuplja iz godine u godinu, i onda u nekom trenutku imamo jako veliki broj dece koja su osetljiva na ovaj virus, a to je, upravo, okidač kada on lako pronalazi put i dovodi do epidemijskog širenja infekcije. Smanjenje obuhvata imunizacijom nije samo zabeleženo u Srbiji, već i u drugim zemljama širom sveta.

Na sreću, otkriva naša sagovornica, u toku 2023. godine, obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom malo je poboljšan. Obuhvat prvom dozom koja se daje u drugoj godini života iznosi 88 odsto, a druge, pred polazak u školu, oko 86 odsto.

- Imamo izvesno povećanje ali je sve to nedovoljno u odnosu na očekivani obuhvat koji treba da bude minimum 95 odsto - napominje prim. dr Maris.

Kalendar vakcinacije

Aktuelni kalendar vakcinacije propisuje da deca do 14. godine moraju da prime devet različitih vakcina. I dok neke poput MMR-a imaju trajno dejstvo, kod nekih imunitet vremenom opada. Kalendar vakcinacije nije se menjao dve decenije, do prošle godine, kada su uvedene dve izmene: smanjen je broj vakcina protiv pneumokoka (sa tri doze na dve) i u sedmom razredu izbačena je oralna polio vakcina.

Ovo su vakcine koje svako dete treba da primi:

• Na rođenju: BCG (protiv tuberkuloze), Hep B (protiv hepatitisa B)
• Nakon navršenih mesec dana: Hep B (protiv hepatitisa B)
• S navršena dva meseca: Kombinovana petovalentna vakcina (IPV-protiv dečje paralize, DTaP- protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, Hib - protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip 6), RCV - protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije
• S navršenih 3,5 meseci: Kombinovana petovalentna vakcina (IPV-protiv dečje paralize, DTaP- protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, Hib - protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip 6)
• Sa navršenih 5 meseci: Kombinovana petovalentna vakcina (IPV-protiv dečje paralize, DTaP- protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, Hib - protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip 6), RCV - protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije
• S navršenih 6 meseci: Hep B (protiv hepatitisa B)
• Sa navršenih 12 meseci: MMR (protiv malih boginja, zauški i rubele
• Do navršenih 18 meseci: revakcinacija RCV (protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije)
• S navršenih 18 meseci: prva revakcinacija: Kombinovana petovalentna vakcina (IPV-protiv dečje paralize, DTaP- protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, Hib - protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip 6)
• Pre upisa u prvi razred OŠ: druga revakcinacija: Kombinovana četvorovalentna vakcina (DTaP - protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, IPV - protiv dečje paralize), MMR (protiv malih boginja, zauški i rubeole)
• Osmi razred OŠ: treća revakcinacija: dT (protiv difterije i tetanusa

(Blic)

BONUS VIDEO:

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI