MIRJANIN AUTOBUS PROKLIZAO I SA PUTA ZAVRŠIO U KANALU! Pešačila kroz vejavicu, a onda joj stigao SPAS!

"Dok sam se grejala u toplom domu, promrzla od puta, razmišljala sam o tome kako male stvari mogu biti veliki svetionici," započela je Mirjana Savkić, diplomirana pedagoškinja iz Šapca, priču o svom napornom i neizvesnom putovanju kući iz Bogatića po snežnom nevremenu u petak popodne.

Mirjana je podelila svoje traumatično iskustvo kako bi istakla dobrotu jednog običnog Čoveka (sa velikim početnim slovom), koja je u tom tmurnom snežnom danu zasijala kao tračak svetlosti u svetu u kojem se često gubi empatija i dobra volja.

Na putu ka kući, Mirjana je putovala autobusom iz Bogatića, gde radi u Predškolskoj ustanovi "Slava Ković". Sneg je padao sve jače, a vetar je nosio snežnu vejavicu, zbog čega su vozila usporavala. Na ulasku u Štitar, autobus je skliznuo u kanal, blokirajući saobraćaj i formirajući kilometarsku kolonu vozila. Saobraćaj je stao, a ljudi su počeli gubiti strpljenje, plašeći se da će ostati zavejani na otvorenom.

Nakon pola sata čekanja, pokušali su da izvuku autobus uz pomoć sajli, ali bez uspeha. Onda su putnicima rekli da će morati još oko sat i po da čekaju. Mirjana, ne želeći da ostane pasivna, odlučila je da krene pešice i pozvala dve saputnice da je prate. Pozvala je i svog muža da krene u susret.

"Nas tri smo krenule, probijajući se kroz sneg, vodu i vejavicu, pored kolone automobila. Mnogi su pokušavali da se okrenu i vrate unazad. Prošle smo kroz kritičnu tačku i kretale se ka centru Štitara, gde sam se trebala sastati sa suprugom. Pred nama je bilo još tri kilometra. Prošla su nas četiri automobila, među njima i policijski, a nijedan se nije zaustavio. Svi su samo svirali da se pomerimo sa puta," ispričala je Mirjana.

Tada se dogodilo nešto neočekivano. "A onda je stao jedan Čovek, sa velikim Č, običan veliki Čovek, i pitao nas da li želimo da nas poveze do centra Štitara. Vozio je materijal za krečenje i pitao ako bi nam to pomoglo. Bile smo zapanjene i oduševljene! Njegov gest nas je ganuo u tom hladnom danu," nastavila je Mirjana.

Tri putnice su se ugrale u njegovom automobilu, a put do centra Štitara ispunile su razgovorom kao rođaci koji se dugo nisu videli. "Da smo ga zamolile, sigurna sam da bi nas odvezao i dalje. Tamo gde smo ga srele, nikada nismo pitale za ime, ali ulio nam je veliko poverenje," završila je Mirjana svoju priču, zahvaljujući neznancu koji je podsetio sve na to da ljudska dobrota još uvek postoji, čak i u najhladnijim i najtežim trenucima.

(Telegraf)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI