TEMPERATURA ĆE PASTI NA -15°C! Januar donosi najveći broj LEDENIH dana, a evo šta nas čeka do kraja zime

Najhladniji deo zime biće od kraja decembra do početka februara, najavljuje meteorolog.

Prva polovina februara biće promenljiva, zatim sledi otopljenje i rani dolazak proleća. Povratak hladnog vremena moguć je početkom marta.

Očekuje se znatno bolja ski-sezona na planinama regiona (posebno BiH, C.Gore i Srbije) uz duže održavanje snežnog pokrivača  od 45 do 65 dana.

U nizijama (ispod 500mnv) takođe više snega u proseku od 15 do 25 dana.
Česte smene tihih sa vrlo vetrovitim epizodama, navodi se.

Najjači mrazevi verovatno u januaru u nekoliko navrata i ispod -15 stepeni Celzijusa. Najveći broj „ledenih dana“ očekuje se u januaru.

Za razliku od ranijih zima Srbije je ostala neobično toplog decembra, temperatura je bila čak i malo ispod proseka uz češću pojavu snega, napominje Čubrilo.

Foto: RINA

Prognoza sezonskog modela

Prognozirano odstupanje vazdušnog pritiska od proseka za zimu pokazuje da će glavni faktor razvoja vremena u toku ove zime biti položaj i snaga Azorskog anticiklona.

Podaci koji su primljeni kroz oktobar, a obrađeni i prezentovani sredinom novembra pokazuju da bi ovaj sistem trebao biti izmešten severnije u odnosu na svoju prosečnu poziciju.

U isto vreme postojao bi i naglašeniji, posebno u odnosu na prošle zime, uticaj ogranka Sibirskog anticiklona, posebno u januaru.

Između ta dva sistema nalazilo bi se „slabo mesto“ nižeg geopotencijala što bi omogućilo relativno česte prodore maritimo-polarnog vazduha koji bi se pod uticajem česte ciklonske aktivnosti iz središnje i istočne Skandinavije premeštali preko srednje i istočne Evrope.

Takvi prodori su najčešće dosta bogati padavinama pa to znači da bi i količina padavina ove zime trebala biti bar negde oko proseka, ali u praksi bi se najverovatnije smenjivali duži suvi sa kraćim ali padavinama vrlo bogatim intervalima.

Veljko Petranović

Ti prodori, posebno oni jači, bi uslovljavali neku vrstu ciklogeneza nad jugom Italije i njoj pripadajućim morima, a u isto vreme bi se nakon tog hladnog i vlažnog prodora dva anticiklona (Azorski i onaj nad istokom Evrope) spajali u jednu celinu čime bi po istočnoj periferiji tog sistema dolazilo do prodora kontinentalno-arktičkog vazduha uz Rusije.  

Veći deo januara bi bio snežan i dosta hladan u svoj većem delu, posebno u prve tri nedelje kada se najčešće očekuju minimumi do oko -15 stepeni Celzijusa u nizijama

U februaru, posebno posle 15.02. anticiklon bi ojačao ka nama ti bi se ovakav mehanizam razvoja vremena prekinuo barem na nekoliko nedelja. Krajem februara i u prvoj dekadi marta moglo bi biti još nekoliko sličnih, kratkih prodora ali se posle 25.02. dugotrajna hladnoća više ne očekuje.

Sumirano, zima bi po proceni verovatno najkvalitetnijeg prognostičkog sistema (ECMWF, sezonski) trebala biti hladnija od niza poslednjih ali ne i ekstremno hladna i u okviru referetnog niza od 1990. do 2020. ona bi i dalje bila malo toplija od proseka, pre svega zahvaljujući ranom dolasku toplijeg vremena negde posle 15. februara, zaključuje Čubrilo.

(Meteomarko)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI