Agencije bez licence i garancija šalju radnike u inostranstvo
Veći oprez gradjana prilikom ugovaranja posla u inostranstvu i strožija kontrola agencija koje se time bave jedini je način da se dešava manje slučajeva poput onog u Slovačkoj, gde su naši ljudi radili u nehumanim uslovima, ističu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Prva adresa na koju treba da se jave oni koji bi da rade u inostranstvu jeste, kažu u Ministarstvu, neki od migracionih centara Nacionalne službe za zapošljavanje, a potom i agencije koje se bave tom delatnošću - ako imaju licencu za rad.
"Za razliku od agencija sa licencom Ministarstva, koje imaju obavezu da radnicima daju tačne i precizne informacije o uslovima rada, one bez licence ljude šalju sa turističkom vizom, a oni tada nisu zaštićeni", upozorava u razgovoru za Tanjug pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić.
Niko, naime, ne može da zaštiti radnike koji pristanu da odu na turističku vizu, a posle imaju primedbe, pa i opravdane, na uslove rada.
Agencije bez licence, iako nemaju dozvolu da obavljaju tu delatnost, oglašavaju radna mesta, pozivaju ljude, šalju ih u inostranstvo preko turističkih viza.
Jedino što Ministarstvo može to je da pomno prati oglase i pokušava da spreči takve radnje, i , ističe Lazić, to i radi.
"Samo u poslednjih šest meseci praćenjem oglasa utvrdili smo postojanje nekih agencija koje se time bave, a nemaju licencu. Tada obaveštavamo tržišnu inspekciju, koja može da podnese prekršajne prijave i procesuira odgovorne", ističe Lazić.
Takvih agencija, kako navodi, izgleda ima jako mnogo, te apeluje na one koji žele da se bave posredovanjem, ali i na buduće zaposlene u inostranstvu - da se drže zakona.
Agencije za posredovanje u zapošljavanju moraju da daju tačne i precizne informacije o uslovima rada građanima, a neophodno je i da se potpišu ugovori o radu, pre nego što radnici odu, kao i da se obezbede radne dozvole.
Ukoliko tako ne postupe, kazne za agencije su oduzimanje dozvole i eventualna zabrana obavljanja posla odgovornoj osobi, u zavisnosti od težine prekršaja, objašnjava Lazić.
Na pitanje da li je nekoj agenciji do sada oduzeta dozvola za rad, Lazić kaže da Ministarstvo, preko Inspekcije rada, obavlja redovne i vanredne kontrole svih agencija sa licencom, a ima ih više od 90.
"U prethodnom periodu smo kontrolisali više agencija, jedna se izdvajala, to je, čini mi se, 'Largo', i procedura nadzora nad tom agencijom je u postupku. Nakon donošenja odluke, ona će biti javno objavljena", rekao je pomoćnik ministra.
Lazić objašnjava da postoje dva legalna načina odlaska u inostranstvo, jedan je po Zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad, a drugi je preko agencija koje imaju licencu.
Od početka primene zakona, početkom 2016. godine, u inostranstvo na privremeni rad je otišlo preko 3.000 zaposlenih, rekao je Lazić i dodao da je njegova primena omogućila da Ministarstvo sada ima konkretnu evidenciju o svim poslodavcima koji upućuju zaposlene preko granice.
"Godinu dana pre nego što je zakon stupio na snagu, imali smo podatak da je oko hiljadu ljudi angažovano na rad u inostranstvu, iako ih je bilo više. Sada, za prvih šest meseci, smo imali 3.000", rekao je on.
Prema njegovim rečima, najzastupljenija oblast u kojoj se angažuju radnici iz Srbije jeste građevinarstvo.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode za Tanjug da imaju potpisane sporazume o privremenom zapošljavanju sa Bosnom I Hercegovinom, Nemačkom i Belorusijom.
Oni kažu da je najveća potražnja za medicinskim sestrama, ali i za zavarivačima, radnicima u proizvodnji...
I iz NSZ upozoravaju da je pre potpisivanja ugovora potrebno da se zainteresovani za rad u inostranstvu dobro upozna sa svim odredbama iz ugovora, a to su - radno vreme, vrsta radnog odnosa, novčani iznos osnovne zarade...
NSZ, kažu, prati realizaciju ugovornih obaveza u prva tri meseca nakon zapošljavanja srpskih državljana kod stranog poslodavca.