Arhitektonsko čudo koje je spojilo Bačku i Srem i danas dominira pejzažom „srpske Atine“

Među svetskim i evropskim rekorderima svoje mesto je svojevremeno našao i novosadski Most slobode.

Ovaj lepotan je u saobraćaj prvi put pušten 23. oktobra 1981. godine, kada je i poneo titulu svetskog rekordera među mostovima sa kosim zategama.
Ideja o izgradnji mosta javila se po okončanju Drugog svetskog rata, budući da je bilo potrebno spojiti bački i sremski deo Novog Sada, odnosno Novi Sad i Sremsku Kamenicu. Ideja je ozvaničena Generalnim urbanističkim planom Novog Sada iz 1974. godine. Od šest idejnih rešenja izabrano je ono koje je imalo ne samo estetske prednosti već je i omogućavalo lak prolazak brodova, brzo sklanjanje leda i uvažavalo čitav niz drugih stavki.

Pripremni radovi otpočeli su u aprilu 1976, a glavni u septembru iste godine. Pet godina kasnije, 23. oktobra 1981, most je otvoren za saobraćaj na dan kada je 1944. Novi Sad oslobođen u Drugom svetskom ratu.

Glavni projekat izradili su Institut „Kirilo Savić“ i Preduzeće za projektovanje „Prednapregnuti beton“, a glavni projektant bio je akademik dr Nikola Hajdin, kojem su pomagali i Gojko Nenadić, dr Miodrag Sekulović, Predrag Želalić, Blagoje Zarić i drugi. Radove je izvelo Građevinsko preduzeće „Mostogradnja“ iz Beograda.

Most je izveden u sistemu kosih zatega sa dva pilona, visine 60 metara na rastojanju od 361 metar. Ukupno ima 48 kablova, a dugačak je 1.382 metra. Izgradnja je trajala pet godina, a u most je ugrađeno 30.000 kubnih metara betona uz 2.150 tona betonskog gvožđa, kao i 10.000 tona čelika. Most ima po tri saobraćajne trake u oba smera i dve pešačke trake.

Most se sastoji od prilazne armirano betonske prednapregnute konstrukcije dužine 301, priobalnih spregnutih konstrukcija dužine 420 i glavne čelične konstrukcije dužine 591 metar, sistema grede sa kosim užadima. Srednji raspon mosta iznosi 351 metar, što je u to doba bio svetski rekord za ovu vrstu čeličnih mostova. Most slobode bombardovan je 3. aprila, 1999. za vreme NATO agresije na SRJ. Rekonstruisan je i ponovo otvoren za saobraćaj oktobra 2005. godine. Rekonstrukcija je koštala 40 miliona evra i trajala je dve godine.