Bajka u dvorcu Dunđerski
Dvorac Fantast, Foto: FacebookU srcu vojvođanske ravnice, na 14 kilometra od Bečeja prema Bačkoj Topoli, skriva se dvorac, ali ne bilo kakav: to je dvorac u kojem bajka i dalje živi. Kada parkirate svoje kočije i uđete u kompleks dvorca, bajka može da počne, uživajte u svojoj toaleti, zaigrajte valcer i zapamtite da ne morate bal napustiti pre dvanaest, zabava može trajati koliko god vi želite. I ko zna, možda se vaš princ ili princeza kriju iza zidina velelepnog belog dvorca Bogdana Dunđerskog.
Večno drugarstvo velikaša i umetnika
O prijateljstvu Dunđerskog i Predića svedoči i deo veleposednikovog testamenta: „Na mojem salašu sagradio sam jednu crkvu ukrašenu umetničkim radom mojeg dobrog prijatelja, akademskog srpskog slikara Uroša Predića. Moja je želja, te prema ovoj naređujem, da se na mojem salašu u mojoj kosturnici uzidanoj u samoj crkvi sahranim. Kako je moj prijatelj Uroš Predić još za svog života izrazio želju da bude u toj crkvi i on sahranjen, to molim Maticu srpsku da izvrši moju želju, a i želju Uroša Predića, koga će o trošku zadužbine preneti u moju crkvu odande gde se bude rastavio od života… Zabranjujem za sva vremena da se u mojoj crkvi u zidanoj kosturnici osim mene i mojeg prijatelja Uroša Predića još neko sahrani.“
Posed na kome se nalazi prelepi dvorac pripadao je porodici Dunđerski, koja je početkom 19. veka iz Hercegovine došla u Vojvodinu, tada sastavni deo Austrougarske. Kako je ova porodica važila za najimućniju na ovim prostorima, Bogdanu Dunđerskom, najkontroverznijem njenom članu, nisu se sviđale glasine da je ostao bez novca, pa je sagradio dvorac iz mašte usred nepregledne vojvođanske ravnice - onako, iz inata. Dvorac je odslikavao svog tvorca, bio je raskošan, bogat i moćan. Čitav kompleks se prostire na 65 hektara, a sastoji se od dvorca, kapele, ergele, parka s jezerom i malog kaštela (vrsta odbrambenog objekta).
Zamak je sagrađen 1925. godine po ugledu na francuske dvorce tog vremena. Arhitektura zamka je veoma zanimljiva, na njemu se prepliću barokni, romantični i neoklasični stil. Čine ga četiri ugaone kule, dve kružne i dve kupaste, kao i toranj, u stilu neogotike. Svečana sala i oba ulaza su u neklasičnom stilu. Sam dvorac ograđen je niskim zidom sa dve monumentalne kapije od kovanog gvožđa, a ima raspoznatljiv glavni toranj udružen s ugaonim kulama. Ispred zdanja iskopan je bazen, a svuda unaokolo prostire se park koji ima i svoje jezero.
Polovina poseda bila je rezervisana za konje
Bogdan je bio veliki zaljubljenik u konje, te je polovinu od celokupnog imanja podredio upravo ovim plemenitim životinjama. Deo poseda sa desne strane imanja zauzimala je ergela koja je pre rata brojala oko 1.400 grla. Nakon oslobođenja, konji sa imanja Dunđerskog prodati su Italijanima po klaničnoj ceni. Danas na imanju živi 80 grla, ima šest konjušnica i staza za trening galopera. Inače, iako je dvorac poznat po prezimenu svoga tvorca, njegovo ime je „Fantast“ - Fantast je bio najlepši konj na imanju koji je 1932. na Beogradskom hipodromu, kao trogodišnje grlo, pobedio u sve tri trke i osvojilo sve titule. Po završetku gradnje, zamak dobija njegovo ime. Kada je uginuo, Fantast je sahranjen u okviru kompleksa.
Unutrašnjost dvorca je bila, takođe, impresivna: autentičan stilski raskošni nameštaj, tepisi i kristalni lusteri krasili su enterijer dvorca.
Kapela Svetog Đorđa građena je istovremeno kada i sam dvorac, u neovizantijskom stilu. Bogdan Dunđerski rešio je da je podigne neposredno u blizini dvorca jer je saznao da se baš na tom mestu nekada davno nalazila crkva. Čuveni slikar Uroš Predić bio je veliki prijatelj Dunđerskog, pa je njemu bilo i povereno da oslika kapelicu. Bogdan je imao samo jedan uslov, a to je bilo da Bogorodica dobije lik njegove velike ljubavi - Mare.
U godinama posle rata kapeli je bila predodređena sudbina električne centrale. Uroš Predić to nije mogao da dozvoli, pa je uputio pismo tadašnjem visokom komunističkom funkcioneru Moši Pijadi, nakon čega je crkvica bila, ako se tako može reći, „samo“ zaključana.
Tu je nastala najpoznatija srpska ljubavna pesma
Zamak „Fantast“ poznat je i po tome što je u njemu često boravio pesnik Laza Kostić. Budući zaljubljen u divnu Lenku Dunđerski, Laza joj je posvetio jednu od najlepših srpskih pesama: „Santa Maria della Salute“. Mnogi tvrde da su stihovi napisani upravo u ovom zamku.
Danas kapela predstavlja mesto koje čuva Predićev rad, koji je od velike umetničke vrednosti, mesto večnog počinka, mesto koje čuva priču jednog velikog i pravog prijateljstva između Bogdana Dunđerskog i Uroša Predića i mesto na kome se dan-danas dešavaju najromantičnija venčanja i krštenja.
Od 1983. godine belo zdanje u vojvođanskoj ravnici preuređeno je u luksuzan hotel.
Osim soba smeštenih u kule zamka, u njemu se nalaze dve svečane sale, veća za 70 i manja za 30 ljudi, takođe, tu je i svečani salon sa stilskim nameštajem i salon Bogdana Dunđerskog.
povezane vesti
