Baka Milica je čuvala bebu kada je došao par iz Švedske i poveo dete sa sobom
Usvajanje srpske dece u inostranstvu nisu bila moguća do pre nekoliko godina, pa ipak Udruženje "Za istinu i pravdu o bebama", tačnije tri njegova člana, koja su ujedno i članovi državne Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, došli su do svedoka koji ovo demantuje i tvrdi da su mnogo ranije bebe, ilegalno, "prelazile granicu".
Tanjug/Sava Radovanović
Bebe su, kako tvrdi Milica Spasojević iz sela Brđana, kod Gornjeg Milanovca, još davnih sedamdesetih godina prošlog veka odlazile na usvajanje u inostranstvo. Milica je bila hraniteljka od 1963. do 2005. godine, a kroz njen dom je prošlo više od 50 dece, među kojima i beba Katarina Ilić.
- Od mene je šestoro dece otišlo direktno na usvajanje. Troje je otišlo u druge zemlje, jedno u Kragujevac, jedno u Beograd i jedno u Novi Sad - kaže naša sagovornica.
Kako su njoj rekli, mala Katarina je nađena pred pragom bioskopa u Čačku.
- Posle sedam dana provedenih u bolnici, radnici Centra za socijalni rad su je doveli kod mene, u Brđane. Ovde je bila 10 meseci, ja sam joj i dala ime Katarina Ilić - kaže Milica Spasojević.
TRAGOVI SUMNJE O OTIMANJU
U Udruženju kažu, ukoliko su deca ilegalno usvajana i odvođena iz naše zemlje, to bi mogao da bude trag i da su bebe otimane od majki u porodilištu, proglašavane mrtvima, i davane ili prodavane stranim usvojiteljima.
Napuštena beba je stigla u dom hraniteljke u drugoj polovini 1971. godine, da bi se već naredne godine, pred kraj leta, desilo i usvojenje. Usvojitelji su bili bračni par iz Švedske - Norvežanin Ingvad Hana i njegova supruga Šveđanka Lena. Do Brđana su, kako se seća Milica, došli preko, sada već pokojnog, Milovana Studovića, nuklearnog fizičara iz Instituta u Vinči. I sam Ingvad je bio nuklearni fizičar, koji je poslom došao u Beograd, gde je upoznao Milovana. Milica ima fotografije ne samo sa bračnim parom, već i sa Milovanom.
Švedski bračni par je tu proveo mesec dana, i stalno putovao na relaciji Beograd - Čačak- Brđani, dok nisu dobili papire za usvajanje. U međuvremenu su im Spasojevići pokazali kako se u Srbiji peče prase, gostili su ih domaćom rakijom, i pripremali malu Katarinu za put.
- Kad su konačno dobili papire, otišla sam sa njima u Čačak, u Centar za socijalni rad, da potpišu ugovor o usvojenju - seća se Milica.
Još neko vreme, po odlasku iz zemlje, javljali su se usvojitelji iz Švedske Katarininoj starateljki i slali fotografije, ali se vremenom kontakt prekinuo. Do ove žene predstavnici Udruženja došli su jer su čuli da u Brđanima postoji baka koja je othranila pedesetak mališana.
Tragajući za sudbinom svojih beba, posetili su je pre nekoliko dana. Tako su saznali za priču o inostranim usvajanjima naše dece.
- Po tadašnjim zakonima strani državljani nisu smeli da usvajaju našu decu - potvrđuje Radiša Pavlović, predsednik Udruženja i član Komisije.
- Nama državni organi tvrde da se ovako nešto nije dešavalo. Kako nije, kada imamo svedoka da jeste...
Ostala bez penzije
Spasojević je pune 42 godine bila hranitelj. Pre nekoliko godina, prilikom dodeljivanja plakete, tadašnji ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić obećao joj je da će dobiti penziju. Do dana današnjeg ova žena je nije dobila.
Odgovorno tvrdimo da sedamdesetih godina prošlog veka ništa nije moglo da se desi u Institutu u Vinči a da za to ne znaju bezbednosne službe. Dakle, morale su znati i za ovaj i za ostale slučajeve sličnih, protivzakonitih usvajanja dece u inostranstvu. Komisija po Zakonu o nestalim bebama ima ingerencije da sprovede istragu o ovom slučaju i na prvom sastanku tražićemo da se otvore arhive.