Bio je slab na žene, posećivale su ga najlepše glumice, a sa njima ju je varao!
Sve do svoje smrti, nekadašnja modna ikona ostala je, tvrde njeni najbliži, ista ona skromna i ponosna žena
Youtube printscreen
Kao supruga najvećeg sina naših naroda, kako su Tita nazivali, Jovanka Broz, rođena Budisavljević, naizgled je imala sve što je poželela, da bi se godinama kasnije ispostavilo kako u stvari nije imala ništa. Svojevrsni vojno-obaveštajno-politički rašomon, čiji scenario su, po tvrdnjama upućenih, pisali tadašnji svemogući savezni sekretari Unutrašnjih poslova i Narodne odbrane SFRJ, Stane Dolanc i Nikola Ljubičić, a u kojem su tada Tito i Jovanka bili tek marionete, svoju kulminaciju doživeo je sedamdesetih godina prošlog veka.
Broz je sredinom 1975. godine preseljen u Beli dvor, a Jovanka je ostala da živi u rezidenciji u Užičkoj 15. U svojstvu Titove supruge, Jovanka se poslednji put u javnosti pojavila u junu 1977. na prijemu upriličenom za norveškog premijera. Nekoliko nedelja kasnije stavljena je u kućni pritvor, da bi se sledeći put u javnosti pojavila nepune tri godine kasnije, 8. maja 1980. godine, na Brozovoj sahrani. Iako je kao neposredni svedok veoma turbulentne epohe u istoriji Balkana i danas predmet velikog regionalnog medijskog interesovanja, ona živi povučeno, a osim u Kući cveća, ne pojavljuje se u javnosti i veoma retko daje intervjue.
Jovanka Budisavljević-Broz rođena je 7. decembra 1924. godine u selu Pećani, u Lici, Republika Hrvatska, u porodici Miće i Milice Budisavljević kao drugo od petoro dece. Jovanka je odrastala uz braću Maksima i Peru, kao i sestre Zoru i Nadu. Majka Milica rano je umrla, a otac se kasnije drugi put oženio i dobio ćerku, Jovankinu polusestru Maru. Sa nepunih sedamnaest godina pristupila je SKOJ-u i partizanskom pokretu u Lici, u kojem postaje jedan od istaknutijih boraca. Tokom 1943. godine ranjena je u nogu i dok se oporavljala, obolela je od tifusa.
Te godine u borbama poginuo je njen brat Maksim i umro joj je otac. Svog vrhovnog komandanta, kasnije supruga, upoznala je krajem maja 1944. godine u Drvaru, tokom borbi sa nemačkim padobrancima, koji su u nameri da zarobe ceo partizanski Vrhovni štab na čelu sa Titom izveli vazdušni desant. Tita je tada spasla upravo Jovankina Šesta lička divizija čiji će komandant, general Đoko Jovanić, promeniti njen životni put, ali i 30 godina kasnije i sam podeliti sudbinu Jovanke Broz. Kapitulaciju Nemačke Jovanka Budisavljević dočekala je kao najviše rangirana žena Jugoslovenske armije, u činu majora, iako u nekim izvorima stoji kao potpukovnik.
Dva puta je odlikovana za hrabrost, a o tome kako je postala Titova sekretarica, ljubavnica i supruga, postoji više verzija. Po jednoj, ona je u Titov kabinet stigla na preporuku generala Ivana Krajačića Steve, za kojeg se verovalo da je bio šef ekspoziture sovjetskog NKVD-a (bivša sovjetska javna i tajna policija koja je kasnije prerasla u KGB) pa otuda i tvrdnje Jovankinih protivnika da je ona u stvari sovjetski špijun.
Najverodostojnije zvuči ipak ona izrečena iz usta njenog ratnog komandanta Đoke Jovanića, koji je posle oslobođenja bio načelnik Vojne kontraobaveštajne službe. Njega je jednog dana 1945. pozvao Aleksandar Ranković i pitao da li ima neku proverenu devojku ili ženu koju bi preporučio za rad u maršalovom kabinetu.
"Imam jednu moju zemljakinju koja je bila borac i komandir ženske čete Šeste ličke, kojoj sam ja bio komandant. Ona je jedna vredna i patrijarhalno vaspitana devojka. Rano je ostala bez oca i kroz život se teško probijala. Ona se zove Jovanka Budisavljević", ispričao je mnogo godina kasnije Jovanić svom prijatelju i biografu Milanu Šarcu. Bile su tada preporučene i druge devojke, ali Tito se, zahvaljujući poverenju koje je imao u Jovanića, odlučio za Jovanku Budisavljević.
Ona je u početku radila kao higijeničarka zadužena za kontrolisanje hrane i zdravlja zaposlenih, a do prvog zbližavanja sa Titom, kako je rekla Jovanka u jednoj od retkih ispovesti medijima, došlo je u vreme prve operacije kile kojoj je predsednik bio podvrgnut 1947. godine na Brdu kod Kranja.
"Ta operacija nije prošla lako i jednostavno, u jednom trenutku došlo je i do ozbiljnih komplikacija. Ja sam tih dana bila stalno uz njega. Kad je počeo da se oporavlja, da bih mu skratila vreme, čitala sam mu naše najlepše epske pjesme. Dosta sam ih i napamet znala. A onda sam mu recitovala stihove Alekse Šantića, Branka Radičevića... Njemu je to bilo nepoznato. Ponikao je i rastao u drugoj sredini. To naše nasleđe mnogo mu se svidelo. Imala sam utisak da me sluša s uživanjem", rekla je prisećajući se tog vremena Jovanka Broz u ispovesti koju je objavio portal Slobodna Bosna.
Pošto je na mestu Titovog ličnog sekretara nasledila Davorjanku Paunović, njegovu kako kažu najveću ljubav s kojom je bio čitavu deceniju u vezi, a koja je umrla 1946. godine, Jovanka je maršala viđala svakodnevno, ali nikada zapravo nije rekla kako su se upustili u romansu koja je rezultirala brakom. U vreme dok je Jovanka još bila sekretarica, u Titovoj rezidenciji je, po mnogim izvorima, jedno vreme živela operska diva Zinka Kunc s kojom su ga posle Davorjankine smrti upoznali njegovi prijatelji.
Česta Zinkina gostovanja u inostranstvu, ali i Titova putovanja, doprineli su da veza zahladni i ona se posle jednog nastupa naprosto nije vratila. Ubrzo se zbližio sa Jovankom. Tajno venčanje obavljeno je 15. aprila 1952. u vili Dunavka, u Iloku, a kumovali su Aleksandar Ranković kao mladoženjin kum i general Ivan Gošnjak koji je bio Jovankin svedok. Zvanično predstavljanje u svojstvu prve dame, međutim, Jovanka Broz imala je tek godinu i po dana kasnije, 19. septembra 1953. tokom državne posete britanskog ministra inostranih poslova Entonija Idna.
Vest o Titovom venčanju sa Jovankom Budisavljević pronela se svetom kao prvorazredna senzacija. Svi svetski listovi pisali su o maršalovoj supruzi kao o stasitoj i lepoj crnki sa dugom, bujnom kosom i krupnim očima. Otresita Ličanka kasnije će biti tema brojnih komentara i tvrdnji, neretko i zlonamernih, pre svega o mogućem uticaju na svog supruga u donošenju važnih državničkih odluka.
Jedan od vodećih članova i ideologa jugoslovenskog komunističkog pokreta, Milovan Đilas, u knjizi Druženje sa Titom izneo je i nekoliko detalja vezanih za ovaj period opisujući da su odnosi sa Brozom bili izuzetno teški za nju. Prema Đilasu, Jovanka nije imala uticaj na Tita prilikom donošenja odluka i vreme je uglavnom provodila brinući se o domu i suprugu. Đilas joj je najviše zamerao na držanju. Ona je oko sebe okupljala umetnike, novinare i sugerisala im filmske teme o Titu, sebi i svojoj Šestoj ličkoj diviziji.
Njenim prisustvom oko Tita je zavladala urednost i savesnost, čemu on sam i nije bio previše sklon, pa je prema njoj pred drugima znao da bude osoran i ciničan, tvrdio je Đilas. Njeni oponenti, iako bez konkretnih dokaza, tvrdili su da je Jovanka ubrzo po sklapanju braka počela sa spletkarenjem, kao i da je imala državničke ambicije. Posle udaje, za Jovanku su nastupile mirnije godine u kojima ipak nije bilo dokolice i bezbrižnog života, već napornog rada, usavršavanja i učenja. Ona je morala da savlada pravila ponašanja i ophođenja u visokom društvu, da upozna protokol šefa države i diplomatski protokol, kao i svoje obaveze.
U tome su joj pomagale supruge drugih funkcionera, a pošto je Jovanka vredno radila, ubrzo je od učenice postala učiteljica. Ona je bila svojevrsna modna ikona tog vremena, pandan Džeki Kenedi u Zapadnom svetu, a o njenom odevanju starala se Klara Rotšild, modni kreator iz Budimpešte. Pošto je imala neograničena sredstva za garderobu i sve druge lične potrebe, specijalno za nju nabavljani su najbolji i najskuplji materijali. Najjači Jovankin adut bio je njen spoljašnji izgled, a svojom pojavom, slagali su se svi, ona je dostojno reprezentovala suprugu predsednika Republike. Pjer Karden, čuveni modni kreator koji je tadašnju Jugoslaviju prvi put posetio upravo na poziv Jovanke Broz, i danas ne krije oduševljenje zbog činjenice da je bio omiljeni kreator Titove supruge koja je često nosila njegove modele. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka Jovanka Broz rado se prisećala kao zlatnog doba u bračnim odnosima, ali i kao vremena napretka društva.
"Razlika od 32 godine nije predstavljala nikakvu smetnju među nama. Naprotiv! Na dobar način mi smo se pratili, posebno kada je reč o slobodnom vremenu: Tito igra bilijar, pa i ja to naučim uz njega. On ide u lov, odličan je strelac, ali i ja sam u ratu naučila da pucam. Odlazimo u ribolov, mene odlikuje veće strpljenje. Plivamo zajedno, ja bolje od njega. On s vrlo razvijenim osećajem za muziku, ja bez sluha. O politici da se i ne govori: on tako nadmoćan, ali ni ja nisam bila apolitična", rekla je bivša partizanka, a preneo portal Slobodna Bosna.
Ona je rekla i to da je on bio slab na pripadnice lepšeg pola i to više od Sulejmana Veličanstvenog. U to vreme, Titovu letnju rezidenciju na Brionima često su posećivale najlepše žene sveta poput Sofije Loren, Đine Lolobriđide, Elizabet Tejlor, Džozefine Bejker, a neke od njih pominjane su i kao njegove usputne avanture. Vreme sreće i blagostanja, obilazaka nekada velike i bogate države, intimnih i onih manje intimnih trenutaka sa Briona i brojnih službenih putovanja i krstarenja kojih se decenijama kasnije sa setom sećala, polako ali sigurno bližilo se kraju.
Početkom sedamdesetih, nekako sa ućutkivanjem hrvatskog maspoka (hrvatsko proleće, politički pokret ranih sedamdesetih koji je imao za cilj veću autonomiju SR Hrvatske) i srpskih liberala, u vreme kada su i oni koji nisu previše javno istupali o turbulentnim političkim pitanjima hvatali dah i početne pozicije za vreme koje se približavalo, za Titov odlazak, nad do tada idiličnu sliku druga Tita i Jovanke nadvili su se tmurni i teški, sivi oblaci. Spletke su postale svakodnevica i specijalitet tadašnjeg vojnog, policijskog i političkog establišmenta. Ipak, svi su se slagali u jednom: Jovanka Broz bila je ponosna na svoje srpsko, ličko poreklo, neretko tvrdoglava i bez dlake na jeziku, a o tome svedoči i jedna anegdota. Ona je, u inat svima, ispričao je za Nedeljnik autor feljtona o Jovanki Broz Žarko Jokanović, stavila Karađorđevu sliku u Beli dvor i na pitanje Edvarda Kardelja da li je to istina, odgovorila: Da. Istina je. A koga biste vi stavili, preneo je Jovankine reči Jokanović.
Jedna od glavnih reči koja se u to vreme koristila bila je - špijun. Jovanka je tvrdila kako pokušava da zaštiti svog supruga od stranih agenata i razbijača Jugoslavije, a njeni protivnici upravo suprotno - kako oni pokušavaju da zaštite Tita od supruge koja radi protiv njega. U tom periodu Jovanka je optuživana za sve i svašta, od toga da je sovjetski agent i da odaje državne tajne do toga da spletkari sa srpskim generalima, pretežno Ličanima, i priprema vojni udar sa ciljem da nakon Titove smrti preuzme vlast u državi. Ivo Eterović, službeni fotograf bračnog para Broz, tvrdio je da je Jovanka bila žrtva ambicija političara koji su hteli da manipulišu ostarelim Titom. On je direktno upirao prstom u dvojicu, po njemu, najvažnijih.
"Glavni krivci za razlaz Tita i Jovanke bili su onaj prasac Stane Dolanc i general Nikola Ljubičić", govorio je Eterović. Njihov razlaz odvijao se u etapama, tokom 1975. nije pratila Tita na nekim inostranim posetama, a počele da kruže i glasine o njihovim svađama. Aprila te godine Tito je napustio njihovu rezidenciju u Užičkoj 15 i preselio se u Beli dvor. Posle nezvaničnog razlaza sa Jovankom on je, kako se pričalo, bio u vezi sa operskom divom Gertrudom Munitić s kojom se, navodno, susretao u Beogradu. Neki su tvrdili kako je to bio pokušaj Dolanca da i konačno prekine brak Tita i Jovanke, ali Munitićeva tu vezu nikada nije priznala.
"Ne znam tačno od koga su potekle te priče. Možda od koleginica koje su bile ljubomorne jer njihov glas nikada nije mogao da dosegne one visine koje je dostizao moj? Ipak, sigurna sam da će jednog dana sve isplivati na površinu. Uprkos svemu, svideti se kao umetnik državniku kakav je bio Tito koji je dobro poznavao operu i tehniku pevanja, bila je velika čast - izjavila je pre dvadesetak godina Gertruda Munitić za hrvatsko izdanje časopisa Gloria. U avgustu 1976. Jovanka je pratila svog supruga na 5. Samitu nesvrstanih u Kolombu, Šri Lanka, gde se dogodio incident sa Titovom maserkom Darijanom Grbić koji je u svojoj knjizi Jovanka Broz-Titova suvladarka, opisao Brozov lični lekar (1976-1980) Aleksandar Matunović. Jovanka je tada, po njegovoj tvrdnji, napala mladu maserku, a između njih se isprečio Tito koji je u jednom trenutku ošamario suprugu.
"I ja sam, kao i Jovanka, bio siguran da je taj šamar bio znak dublje emotivne veze između Tita i maserke. To ubeđenje zadržao sam za sebe, a Jovanku sam nastojao da ubedim kako je Titu do Darijane stalo samo zbog toga što ona odlično obavlja svoj posao", naveo je Matunović.
A da su oboje bili u pravu, postaće jasno ubrzo posle toga: Jovanka više nije pratila supruga na međunarodnim putovanjima, za razliku od 60 godina mlađe maserke Darijane (kasnije i njene sestre Radojke), koja je čak i za vreme Titovog lečenja u Ljubljani tokom poslednjih nekoliko meseci njegovog života, provela u maršalovoj neposrednoj blizini. Krajem te godine, general Jovanić penzionisan je zajedno sa još nekolicinom generala zbog, kako su tvrdili moćnici koji su imali uticaj na Tita, težnji prve dame da preuzme vlast.
"Oni su Titu pod vrat prislanjali pištolj i tražili da se razvede od mene, ali on na to nije pristao po cenu života. Bila sam smetnja, pre svega Dolancu, a dobrim delom i Ljubičiću u nameri da preuzmu svu vlast u Jugoslaviji skrivajući se iza Tita. Govorili su: Lako bismo mi sa Starim, ali sa Jovankom ne možemo da izađemo na kraj. Dolanc je hteo da me se pošto-poto reši jer sam znala da je bio član Hitlerjugenda i radio za nemačku tajnu službu", tvrdila je Jovanka Broz.
Novu 1977. godinu ipak su dočekali zajedno, u novosadskom hotelu Park, gde je zabeležen i njihov poslednji, novogodišnji poljubac. Pola godine kasnije, Jovanka se poslednji put pojavila u javnosti kao prva dama, na prijemu upriličenom za norveškog premijera. Te jeseni stavljena je u svojevrstan kućni pritvor i potpuno izolovana od supruga. Josip Broz preminuo je 4. maja 1980. godine, a dozvolu za Jovankino prisustvo na sahrani politička vrhuška je, po njenoj tvrdnji, dala tek pošto je Indira Gandi poručila da neće doći na sahranu ukoliko ne bude prisustvovala i Titova udovica.
"Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali, koliko godina mi je bilo lepo, još više godina bila sam progonjena, mučena i zlostavljana", rekla je Jovanka Broz 33 godine kasnije Žarku Jokanoviću.
"Nikad mi o svom suprugu nije rekla nijednu ružnu reč. Imam utisak da je to jedna od onih ljubavi za sva vremena", rekao je nedavno Jokanović.
Godine su prošle pune muka... reči su kojima počinje jedna pesma Zdravka Čolića, a prave muke za Jovanku Broz tek su počinjale.
"Isterali su me iz kuće u Užičkoj i nisu dozvolili da prisustvujem popisu stvari posle Titove smrti, iako je to bilo moje pravo. Nisu dozvolili ni sudu da kaže na šta imam pravo i šta mi pripada", rekla je pre nekoliko godina Jovanka. Ostavljena bez ikakvih primanja, jer moćnici su tvrdili da Tito nije primao platu pa samim tim ni Jovanka nije imala pravo na penziju, ćutala je pet godina, a onda je poslanicima Savezne skupštine uputila otvoreno pismo upozoravajući ih na svoj položaj. Zahvaljujući makedonskim političarima, odlučeno je da joj se isplaćuje nadoknada u vrednosti plate predsednika Skupštine, a nedugo posle toga jedan od Titovih sinova pokrenuo je i ostavinsku raspravu koja se za 28 godina, koliko traje, praktično nije pomerila s mrtve tačke.
Pročitajte još:
Zainteresovan za sudbinu nekadašnje prve jugoslovenske dame, ministar Rasim Ljajić posetio je u zimu 2006. Jovanku Broz i ostao skamenjen onim što je zatekao. Vila od 750 kvadrata bila je u ruševnom stanju, otpadale su pločice, urušavali su se plafoni, a cela krovna konstrukcija je prokišnjavala. U kući, uprkos tome što je spoljna temperature bila 11 stepeni, nije bilo grejanja. Ljajić je izdejstvovao da se izvrše najneophodnije popravke i tako uz Ivicu Dačića, koji je udovici Broz 2009. uručio lična dokumenta bez kojih je bila od Titove smrti, postao političar u kojeg ima poverenja. Mnogi su joj proteklih decenija obećavali posetu i pomoć, a bivši predsednici Milošević i Tadić, tvrde njene prijateljice, izjavljivali su da će je posetiti, ali nikada nisu došli.
Pre nekoliko meseci, po nalogu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, oformljena je komisija koja je ušla u trezor Narodne banke Srbije u kojem se čuva 11 vreća sa Titovim ličnim stvarima i tada je aktuelizovana priča o ostavinskoj raspravi.
Jovanka je preminula 20. oktobra 2013. godine. Sve do svoje smrti, nekadašnja modna ikona ostala je, tvrde njeni najbliži, ista ona skromna i ponosna žena, čija popularnost je daleko prelazila granice nekadašnje, velike SFRJ.
BONUS VIDEO: Pitali smo Aleksandra Vučića kada će biti uveden VOJNI ROK i šta piše u u ličnoj poruci od Putina