ALEKSANDAR OTVORIO DUŠU ZA ALO!: "To što sam preživeo u NIS-u ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju!"
„To šta sam doživeo i preživeo tokom tri poslednje godine rada u NIS-u ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju".
Foto: D. Briza
- Bio sam ponižen, diskriminisan i degradiran, u svakom smislu. Nažalost, nisam bio jedini - kaže na početku razgovora za „Alo!“ bivši radnik te kompanije Aleksandar Zarubac (65) iz Novog Sada, koji je u NIS-u radio 30 godina kao elektroinženjer.
Nema mesta
- Dok sam ja vukao registratore i vrteo brojeve telefona, NIS je otvorio blok energetike za proizvodnju i prodaju električne energije i zaposlio više od 20 mladih elektroinženjera. Iako sam se tada javljao na sve NIS-ove konkurse koje su se ticali moje struke, moje radne biografije nikada nisu uzete u razmatranje - navodi naš sagovornik.
Bez posla je ostao pre pet godina, kada je, kako ističe, nezakonito proglašen tehnološkim viškom. Zbog toga je i tužio NIS. Iako je sud presudio u njegovu korist, od povratka na posao nema ništa. Međutim, tužbama tu nije kraj. Bivšeg poslodavca je tužio i zbog, kako navodi, nezakonitih aneksa ugovora. A i tu je sud bio na njegovoj strani. Zarubac je podneo i tužbu zbog mobinga.
Agonija je za njega, kako navodi, počela u junu 2010, kada su mu nadređeni saopštili „da nije mapiran“, odnosno da ga nema u sistematizaciji.
- U tom trenutku, kada mi je to saopšteno, uveliko sam radio na projektu za toplanu Zrenjanin. Inače, iza sebe imam 500 urađenih projekata. Međutim, mene su sklonili, diskriminisali, a moj posao su dali mlađem kolegi, sa nekoliko godina radnog iskustva. Dolazio sam na posao, ali sam gledao u zidove jer nisu ništa hteli da mi daju da radim, a uzeli su mi i računar - navodi Zarubac.
Ćerka zbog mene ne može da se zaposli
- Sve ovo što me je zadesilo odrazilo se ne samo na moje zdravlje, koje je krhko, već i na porodicu. Dok sam radio, bio sam oslonac porodice. A sada sam supruzi na grbači. Ćerka je završila prava, ne radi nigde. Zbog procesa koje vodim protiv NIS-a moje dete nigde ne može da se zaposli u Novom Sadu, a ima i položen pravosudni ispit i završene master studije - ističe Zarubac.
Krajem aprila 2011. raspoređen je u službu za administrativno-tehničke poslove, takozvanu ATP službu.
- Kao elektroinženjer, u toj službi sam, između ostalog, okretao brojeve telefona kako bih proverio koji pripadaju kojoj kancelariji. Posle sam, kada su nas poslali u staru zgradu „Naftagas prometa“, prenosio stare, buđave, prašnjave registratore sa prizemlja na drugi sprat. Kao da sam nekvalifikovani radnik. Međutim, posla više nije bio nego što ga je bilo, pa smo uglavnom sedeli u kancelariji bez telefona, računara, olovaka, papira, stolova. Mi nismo bili ni radnici sa imenom i prezimenom, već brojevi. To znači da se kad dođem na posao portiru javim pod svojim brojem i isto tako odjavim kad idem s posla - ističe on.
U maju 2013. godine proglašen je tehnološkim viškom. A po sudskoj presudi od ove godine, kako ističe, NIS je u obavezi da ga vrati na posao, i to na radne zadatke diplomiranog elektroinženjera, a shodno njegovom radnom iskustvu i znanjima. Međutim, već dva i po meseca ništa se ne dešava tim povodom.
- Moji advokati su kontaktirali sa pravnicima u NIS-u, ali po pitanju mog povratka zasad nema ništa. O presudi da je NIS dužan da me vrati na posao, a koja je izvršna, obavestio sam i PIO fond, jer sam, s obzirom na to da imam 65 godina, podneo zahtev za starosnu penziju, pa sam tražio da se sa tim zahtevom sačeka dok se ne reši moj status za poslednjih pet godina po pravosnažnim i izvršnim presudama - navodi Zarubac i dodaje da ne odustaje od borbe pravnim putem.
Nisu hteli ni članarinu da mi plate
- Nadređeni u NIS-u nisu želeli da mi plate članarine za moje tri licence Inženjerske komore Srbije, što su inače plaćali ne samo meni već i svim kolegama koje su imale licence Inženjerske komore. Umesto da to urade, moj zahtev i molbu su odbili i preko celog papira rukom napisali: „Ne“ - navodi Zarubac.