Borba za život, ko će pre da stigne do oborenog američkog pilota F-16 i generala
Obaranje američkog lovca F-16CG
Foto/Slaviša Golubović, Pad noćn
Obaranje američkog lovca F-16CG za čijim komandama je bio sadašnji komandat američkog ratnog vazduhoplovstva Dejvid Goldfejn, od strane borbene posade 3. Raketnog diviziona 250. Raketne brigade PVO VJ obeležila je, osim spektakularnog obaranja, i okršaj komandosa sa meštanima zaseoka u okolini Nakučana!
Let oštećenog F -16CG kog je podgodila raketa 5V27D, pod imenom "Natalija" lanisrana sa rampe 5P73 serijski broj 13013 nije trajao dugo! Ostavljajući dimni trag on je neprekidno gubio visinu, a iznad šabačkog sela Varna se pretvara u vatreno dimnu kuglu. Nakon toga pilot na kritično maloj visini, katapultiranjem napušta avion i prizmeljuje se u selu Sinošević. Nedaleko odatle, u zaseoku sela Nakučani avion završava let, rušeći pred sobom drveće.
Aktivnosti NATO avijacije su prekinute i počinje akcija spasavanja formirana je grupa za spasavanje koju je činilo: 10 lovačkih aviona F -16, 16 aviona F-16CJ za dejstvo po sistemima PVO, 10 aviona EA-6B za elektronsku podršku, 4 aviona A -10 i 8 helikoptera AH-64 Apač za neposrednu vatrenu podršku, 11 avio cisterni, 2 helikoptera za spasavanje MH -53J i 1 transportni MC -130 H/P. Pilot je lociran i dientifkovan u 3.55 časova 2.maja 1999, a odmah potom helikopteri spasilačkog tima MH -53J ulaze u vazdušni prostor SRJ. U .4.40 sati uspostavljaju radio-kontakt sa pilotom ukrcavaju ga u jedan od helikoptera već u 4.45 časova ga prevoze do aerodroma Tuzla.
O tome kakvo je izgledao pad F-16CG i akcija spasavanja dala su i dvojica meštana svojim detaljnim iskazima.
- Avion je doleteo iz pravca Šapca oko 2.20 sati, preleto tik iznad naših kuća, srušivši se oko 150 metara iza moje kuće. Čuo sam najpre dolazeći zvuk, onda zujanje, oštar zvuk preleta iznad kuća, šum presecanja vrhova stabla, a onda i eksploziju. Sa terase gde smo sedeli, otrčali smo na mesto gde se avion srušio. Pao je u naš deo šume, zvani Ždralovac i raspao se. Motor i pojedini delovi preleteli su preko potoka u deo šume familije Panić. U drveću je bilo svega i svačega, komada metala, opruga i ostalih delova, svedočio je u knjizi Pad noćnog sokola penzioner Milorad Marjanović.
On dodaje da se veliki broj ljudi okupio kako bi uzeli deo aviona za sebe. Milorad navodi da meštani te noći više nisu spavali, da se počelo okupljati mnogo ljudi, ne sluteći da će se na nebu uskoro pojaviti spasilački helikopteri, koji su došli po pilota.
- Nešto posle pola pet pojavila su se tri helikoptera. Kretali su se kratko vreme levo-desno koristeći uvale i vodoslivnice. Došli su potom iznad mesta pada aviona, a onda su izronili baš iznad naših kuća. Bili su toliko nisko da sam video lica komandosa koji su stajali na otvorenim vratima helikoptera. Na ulici ispred kuće mnogo ljudi. Sin i njegovi drugari ispaljuju nekoliko metaka iz pištolja. Po nekoliko metaka ispaljuju i vojnici koji su se tu zatekli. Upozoravam ih da to ne čine, jer će nas komandosi sa svojim naoružanjem bukvalno sravniti. Komandosi uzvraćaju vatrom, ali srećom nikog ne pogađaju. Na zidovima kuća i drugim objektima vidljivi su tragovi mitraljeskih zrna, a u travi na tom mestu ostalo je 200 čaura. Nakon kraće pucnjave helikopteri odleću ka selu Sinošević, gde na njivi porodice Makević pronalaze i ukrcavaju pilota i odvoze ga ka Bosni, ispričao je očevidac događaja Milorad Marjanović.
Drugi meštanin Željko Mićić opisao je u svom svedočenju da se avion čuo iz pravca Šapca kako dolazi, zatim pada i pravi ogormnu eksploziju praćenu vatrenom pečurkom. On navodi da je letelica pala u šumu 2 km od njegove kuće.
- Tu šumu poznajem kao svoj džep. Prvi kontakt sa drvećem je imao baš u mom delu šume. Prednji gumeni točak i ostali delovi aviona gore, a municija mitraljeza puca od toplote. Sve se topi... Malo nakon toga dolazi vojska.. Policija traži da se što pre raziđemo jer imaju informaciju od radio-amatera da će spasilački timovi doći do pilota koji se katapultirao iznad susednog sela Sinošević... Ubrzo čujem zvuk helikoptera, ali ih ne vidim odmah jer su u uvali na mestu pada. Nedugo zatim vidim im rotore. A onda se pojavljuju iznad kuća! Jedan napred, dva iza. Kada su počeli da pucaju na njih, oni su uzvratili vatrom po asfaltu i obližnjoj kući. Jedan naš vojnik se toliko bio zaneo rafalom da je praštalo i po asfaltu. Jedan helikopter zastaje iznad ujakove kuće u visini stuba za struju. Bilo je nešto pre 5 ujutro i već se mogao videti komandos koji puca sa vrata. Meci padaju ispred mene na 2 metra. Trčim... Dok trčim oko mene meci rove zemlju. Ležem potrbuške i dlanovima pokrivam glavu. Nisam verovao ljudima kada kažu da u trenu prođe kroz glavu ceo život.... Helikopteri su uskoro nastavili dalje prema selu Sinošević.., ispričao je svoj susret sa komandosima Željko Mićić.
On je dodao da je odlazak helikoptera pratio normalni dimni trag izduvnih motora, što su neki protumačili kao oštećenje.
- Nisu hteli da pucaju u nas, hteli su da nas zaplaše i rasteraju. Bili su toliko nisko da sam im lica video. Da su hteli, mogli su i kamenom da me pogode, a ne iz puške i mitraljeza. Pilota su pronašli i dovezli. Krio sam se u vinogradu. Iza njega su ostali sedište, padobran, pištolj, kaciga, pripadajuća oprema i rukavice koje su bile natopljene krvlju. Druga grupa helikoptera bila je nedaleko od tog mesta. Jedan od meštana mi je pričao da je kad je otvorio prozor na gornjem spratu kuće, ugledao helikopter kako čelom okrenut ka prozoru, lebdi iznad njegovog dvorišta, kaže Željko.
Željko je dodao i da je tri meseca posle obranja F -16CG sasvim slučajno naleteo na lasersku avio bombu GBU -12. Međutim nakon otkopavanja obavestio je policiju. Vojska je posle godinu dana stigla sa pirotehničarima i i uništila eksplozijom avio bombu. međutim u krateru je otkrivena i druga bomba zabeijan u zemlju, kojoj su se samo krilca videla. Vojska je i nju posle otkopavanja dan kasnije uništila.