Britanci su besneli u želji da ovaj film nestane, a bratski narod se izvinjava i ima poruku za Srbe!
Film "Balkanska međa", koji je nedavno premijerno prikazan u Rusiji i Srbiji, govori o desantu na Prištinski aerodrom, kada je ruska jedinica iz sastava Sfora zauzela aerodrom Slatinu neposredno po potpisivanju Kumanovskog sporazuma
Privatna arhiva
Aleksandra Radojičića smo upoznali kao Fadilja, Albanca koji radi za srpsku policiju u rusko-srpskoj ratnoj drami "Balkanska međa".
- Moj lik donosi balans i pokazuje da nije jedan narod kao narod problem, već pojedinci, grupe, teroristi, političari. Ova tema je svima nama bitna. Drago mi je da su se Rusi uključili i da je na njihovu inicijativu počelo bavljenje ovom temom. Uspeli su u produkcionom i organizacionom smislu da naprave film u skladu sa vremenom u kojem se nalazimo, te da se stvari što verodostojnije dočaraju - rekao je Aleksandar.
Kakav je osećaj igrati u jednom o retkih filmova gde su Srbi pozitivci?
Kakva je saradnja sa Rusima? Šta ste naučili od njih?
- Dosta smo slični u nekim stvarima, ali Rusija je mnogo veća zemlja i naravno, ima veću produkciju. Mislim da smo jedni od drugih učili. Stvarno smo uspostavili saradnju, nije nam niko dao scenario i rekao "ovako se to radi", nego su imali sluha i za naše predloge. Zato mislim da se i tu našao neki balans da ovaj film može da bude gledan i u Srbiji i u Rusiji, jer nije samo iz jedne vizure priča ispričana.
U filmu ima mnogo ratnih scena. Kako ste se pripremali?
- Nikada nisam imao prilike da učestvujem u takvom projektu, sa toliko pucnjave i eksplozija. Imali smo konsultanta, čoveka koji je član ruskih specijalnih jedinica. On nam je sve pokazivao. Prilikom našeg prvog susreta on se čudio kako nikada nisam pucao iz pištolja, i nisam služio vojsku, pa smo počeli od nule. Brzo smo uspostavili komunikaciju. I mogu da kažem da sam na neki način služio vojni rok. Ovo je i ostvarenje mog dečačkog sna da igram u akcionom filmu koji je povezan sa tematikom koja se tiče nas Srba.
Gledali smo vas i u seriji "Pet" gde igrate epizodnu rolu. Koliko su glumcu važne i manje uloge?
- Apsolutno. Pristao sam između ostalog na učešće u projektu jer je reditelj Balša Đogo moj prijatelj. On je pisao scenario i režirao i kada vidite da neko ulaže toliko truda, želite da budete deo toga. Nema tu velikih i malih uloga. Nekada je čak i slađe odigrati neku manju, ako je specifična, jer imate više prostora da se poigrate sa njom.
Uglavnom smo vas gledali u ulozi dobrih momaka. Privlači li vas uloga negativca?
- Naravno, ali sve u svoje vreme. Uloge pozitivaca mogu da igram ceo život, a da svaki lik bude drugačiji. Nekako zbog mog mladolikog izgleda uvek mi daju u startu takve role, ali voleo bih da igram što različitije likove.