Čistili su kasetne bombe i merili radioaktivnost: Slobodan popio kafu sa ratnim drugom i čuo jezive stvari!
Ipak, kad su se videli, delovalo im je kao da se nisu ni razdvajali pa su seli da popiju kafu i zahvale Bogu što su živi i zdravi.
Ministarstvo odbrane/Damir Banda
Pročitajte još:
Ipak, kad su se videli, delovalo im je kao da se nisu ni razdvajali pa su seli da popiju kafu i zahvale Bogu što su živi i zdravi.
Na rastanku Slobodan je Saletu poručio.
- I čuvaj onu uniformu, ko zna..
Slobodan Milivojević je inženjer geologije iz Kruševca i bivši član specijalne i jedine jedinice ABHO formirane na nivou Treće armije koja je tokom NATO dejstva 1999. godine radila na uklanjanju neeksplodiranog ratnog materijala i merila stepen radijacije. On je mobilisan 24. marta 1999. godine.
Trebalo je da se javi u komandu petnaestog ABHO puka u jednom selu blizu Kruševca.
Naime, ABHO jedinica sastoji se od izviđača, dekontaminatora opreme i ljudstva, ali i materijalno-tehničkih sredstava.
- Mnogo pre objavljivanja napada NATO udara radioaktivnom municijom upozoravao sam da linija dejstva ide putem Mitrovica-Peć i da je ostavljen prazan prostor po sredini Kosova gde će doći američki vojnici. U vojsci ispituju hiljade vojnika i utvrđuju da li su ozračeni, a niko nije pozvao nas iz specijalnih jedinica koji smo bili u najbližem kontaktu s osiromašenim uranijumom, rekao je tada on.
- Sećate se da su svi mediji tokom prve nedelje rata objavili kako je u Kuršumliji pogođeno sklonište u kome su se nalazile izbeglice. To je bio naš prvi zadatak i ja sam tada zadužio novu opremu što je sve odgovaralo standardima šesdesetih godina. Imao sam komplet cevčica za otkrivanje plikavca i nadražljivca, objašnjava Sale.
On je rekao kako je tom prillikom zapravo pogođen rezervni štab Treće armije i da je tom prilikom poginulo jedanaest visokih oficira VJ.
Došli smo da izvršimo uviđaj. Obukao sam zaštitno odelo, uzeo "dozimetar" trojku, a imao sam i noviji model "MRK 87". Sišao sam u podzemni bunker koji je pogođen i zatekao sam strašan prizor. Kolege nisu obukle zaštitno odelo jer nisu verovali da će NATO koristiti uranijumsku municiju, mada je Zalivski rat već bio iza nas, objasnio je.
Napomenuo je kako je podzemno utvđenje imalo debljinu gornje ploče armiranog betona od četiri metara.
Ovaj štab Treće armije Nato je detektovao verovatno prilikom posete Viljema Vokera koji je oktobra 1998. godine sa misijom OEBSA dolazio ovamo. Znači u maratonskim razgovorima sa Ričardom Holburkom, Milošević je najzad prihvatio da izvrši Dejtonsku obavezu i omogući popis našim vojnih postrojenja.
Dodao je kako je Voker svoj džip parkirao na samoj ploči i kad je zastavnik zadužen za "vojno skladište" odbio iz patriotskih razloga da mu da uvid, oni su putem satelita imali uvid, a zastavnik je potom smenjen.
Odmah sam video dva projektila, prvi je razbio ploču, a drugi je spržio, spalio i kremirao sve živo u njemu. Prema teksturi betona, bilo je jasno da se radilo o veoma visokoj temperaturi, do 3.000 stepeni. Znao sam da se radi o uranijumu zbog temperature, a od ljudi koji su se zatekli ništa nije ostalo.
On je počeo da sakuplja uzorke zemljišta pogođenih lokacija i to na svoju ruku jer ga je izjedao "crv sumnje". Odneo je uzorke prijatelju na Rudarsko-geološki fakultet da ih ispita. Iako su svi počeli čudno da ga gledaju, on je u Komandu čak zadužio dozimetar koji nije skidao sa sebe.
Nosio ga je i bez zaštitnog odela i kad je video da radioaktivnost počinje da raste palio se alarm u njegovoj glavi.
Kasnije se ispostavilo da postoje ozbiljne sumnje da su "tomahavci" takođe imali radio aktivno punjenje, kao i CBU 24 i protivoklopna zrna od 30 milimetara. Imao sam sigurno 40 kesica sa zemljištem kada sam dan odsustva umesto za odlazak u Kruševac iskoristio za dolazak u Beograd, objašnjava on.
Kaže kako tog dana nije bilo struje u Beogradu pa nije mogao da dočeka rezultate progesionalnog ispitivanja. Čuli smo se telefonom i profesor mi je rekao da ima zračenja koje Vojska ne može da detektuje klasičim Gajger aparatima.
Pazi šta radiš, nemoj da izgubiš glavu, rekao mi je profesor - ovi se oslobađaju nuklearnog otpada.
- Kada sam bio u Beogradu moj dozimetar je već primio 250 milirendgena. U međuvremenu bili smo po drugi put na terenu na Kosovu i to je bio prvi put da zvanično registrujemo napade municijom sa osiromašenim uranijumom rekao je i dodao kako je uvek isticao vojnicima neophodnost čestog tuširanja, kupanja, menjanja uniformi...
On je istakao i kako je prilikom revizije u kasarni "Pantelej" izmerio pojačanu radioaktivnost i kako kaže, bilo je jasno da je nažalost i Niš pogođen municijom sa radioaktivim punjenjem, ali da niko nema petnju to da objavi i hrabrost da to prizna.
Nekoliko dana kasnije, izašli smo u selo Vitak. Devet mojih Kruševljana tamo je poginulo. Oni su bili na jednom brdu u osnovnoj školi. Devet mrtvih, četrnaestoro ranjenih bilans je suludog napada na ljude protivoklopnom municijom. Rane na poginulima imale su suludi prečnik od 3 milimetara. Niko njihovim rođacima nije rekao čime su gađani niti su obavestili lekare, tvrdi on.
Ističe kako vojska danas tvrdi kako ispituju hiljadu svojih vojnika, ali niko iz njegove jedinice nije uključen u ispitivanja.
- Mi smo verovatno najvoše bili izloženi zračenju. Mnogo pre objavljenih mapa NATO udara radioaktivnom municijom, video sam da linija ide putem Mitrovica-Peć, a onda vezano za Đakovicu širi se ka Uroševcu i Prizrenu. Samo je ostavljen prazan prostor u sredini Kosova gde će doći američki vojnici.
To je bila linija razdvajanja koja će obzirom na vreme raspada uranijuma trajati milionima godina. Sa Kosova smo bili možda poslednja jedinica koja je otišla. Poslednja tri dana izgleda da su se oslobađali nukleranog otpada koji su bacali šireći zagađenje pomenutom linijom,govorio je ovaj hrabri čovek.