"Đavo voli žene"
Sveštenik Srpske pravoslavne crkve Arsenije Jovanović, koji je u žižu javnosti dospeo nakon što je šokirao vernike okupljene na Ostrogu snimkom na kojem se mogu čuti krici žene za koje on tvrdi da, u stvari, potiču od đavola, ekskluzivno za „Alo!“ otkrio je tamnu stranu religije.
O isterivanju đavola, ili kako sveštenici više vole da kažu - zlih duhova, Srpska pravoslavna crkva nerado govori. Iako se takvi slučajevi pedantno beleže u crkvenim spisima, samo najhrabriji sveštenici prozbore o toj temi.
Nema dovoljno egzorcista
Dok je egzorcizam u katoličanstvu česta pojava koja se ne krije, i o kojoj su, uostalom, snimljeni brojni filmovi, u pravoslavnom svetu se o ovome nerado govori. Otac Arsenije kaže i da u Srbiji ima vrlo malo sveštenika koji mogu da izađu na kraj sa ovakvim silama, a da ih među pravoslavcima najviše ima Rusa i Grka.
Osobe koje su obuzete, objašnjava on, nekontrolisano se tresu ogromnom snagom koju je veoma teško savladati, izvijaju glavu, kičmu, ispuštaju strašne krike, nešto poput lajanja, groktanja, često se unerede.
- Imaju takve mišićne kontrakcije koje zdrav čovek ne može imati, tačno se vidi prisustvo nekog drugog bića koje ih je zaposelo i izjeda ih. Ta devojka je ispuštala takve krike kakve nijedan muškarac ne može prozvesti. Nakon toga dođu sebi, gledaju unaokolo. Često ne znaju ni šta im se desilo, zahvaljuju se - objašnjava on. Da bi se telo očistilo od prisustva stranog bića, najčešće je potrebno više seansi, a sve zavisi od toga koliko ste ogrezli u grehu, u koje se, kaže, ubraja čak i psovanje. Otac Arsenije navodi da pod Ostrog dolaze i traže izlečenje za mnoge bolesti, ali da se dva do tri puta mesečno susreću sa ovakvim slučajevima. Najčešće im dolaze mladi.
- Žene su lakša meta jer su emotivnije, u greh ulaze dublje, sa više emocija. Generalno, mladi su zbog vremena u kojem živimo podložniji grehu - zaključuje otac Arsenije.
Lečili ih zarobljene u zvoniku
Postoje zapisi da su se duševno oboleli lečili u manastirima Hilandar, Visoki Dečani, Sveti Prohor Pčinjski. Pri Manastiru Sveti Roman kod Đunisa i danas postoji zvonik u kojem su držani i lečeni ovakvi bolesnici. Oni koji su uznemireni i nasilni vezivani su u lance, jer se verovalo da će vezivanjem biti isteran i sam zao duh koji je zaposeo telo bolesnika. Lečeni su i dijetom i gladovanjem. Kao terapija obavezno su korišćene i molitve, a strahoviti zvuk udaranja zvona iznad bolesnikove glave terao je nečastivog. Lečenje je trajalo 15 do 30 dana.