Važno obaveštenje, tiče se naše dece!

Četiri hiljade godina kasnije i opet smo na početku. Ovako se, u najkraćem, može opisati svetski trend komunikacije emotikonima, neki bi rekli hijeroglifima 21. veka, koji su u eri računara i mobilnih telefona postali neizbežan deo pisane interakcije među decom i odraslima.

Nekada smo koristili reči, zatim skraćenice, a danas, pritisnuti prebrzim tempom života, upotrebljavamo emotikone koji prikazuju radost, tugu, bes, zbunjenost... Koliko god delovao praktično, nameće se pitanje da li ovaj trend negativno utiče na međuljudske odnose, jezičku kulturu, emotivan razvoj najmlađih i da li predstavlja kraj pisane komunikacije kakvoj su nas učili?

- U današnje doba mladi su navikli na brzinu, kratku i često pogrešnu komunikaciju. Imaju sve manje vremena za opisivanje svog duševnog stanja, pa pribegavaju emotikonima. Nepraktikovanjem jezika, bilo sopstvenog ili tuđeg, gubi se ogroman segment izražajnosti i stila. Posledica je i prilična emocionalna nezrelost omladine, koja upotrebom likovnih simbola ide ka površnosti i duhovno se anestezira - kaže za „Alo!“ Aleksandra Janković, klinički psiholog.

Istraživanja pokazuju da naše emocionalne i komunikacione veštine postaju sve slabije.

- Veoma sam zabrinut za buduće generacije jer se na ovaj način gubi kontakt među mladima, unutar porodice, u školi... Prevelikom upotrebom digitalnog jezika gubi se i identitet. Situaciju posmatram kao fenomen otuđenja - samo formalno smo zajedno, a zapravo smo usamljeni - smatra Radomir Čolaković, prof. doktor psiholoških nauka.

Stručnjake ne brinu samo promene u načinu izražavanja mladih, već i njihov fizički razvoj.

- Istraživanja pokazuju da 50 odsto dece u predškolskom sistemu ima neku vrstu problema, bilo da je reč o govoru, telesnoj težini, motorici… Dosta toga povezano je s prekomernom upotrebom telefona, tableta ili računara. Imamo generaciju dece sa smanjenim vokabularom. Nastavnici su svedoci koliko đaci ne umeju da odgovore na pitanja celim rečenicama, a smatram da emotikoni dodatno opterećuju njihovo razvijanje - kaže Jelena Holcer, diplomirani pedagog.

Razloge za sve učestalije izražavanje pomoću slika možemo tražiti u razvoju novih tehnologija i posledicama koje ostavljaju na jezik, kao i u vizuelnoj snazi dostupnog sadržaja. Ostaje pitanje kako sačuvati osnovne vrednosti.

- Smatram da mladi ne treba da žive van sveta, treba im dati alternativu. Oni izražavanje putem slika prepoznaju kao univerzalni jezik svog vremena, ali ih moramo uputiti na to da su govor, jezik, negovanje stila i identiteta izuzetno važni za njihov razvoj - naglašava Aleksandra Janković.

Društvo mora sistemski da reaguje, kažu naši sagovornici, ukoliko želimo nešto da promenimo.

- Važno je obavestiti javnost, uputiti decu i odrasle. Roditelji moraju biti svesni šta se događa, pošto većina nema pojma šta im sinovi i kćerke rade na internetu, kako komuniciraju i koje su posledice svega toga - zaključuje Jelena Holcer.

Profit ispred svega

- Najmlađi su zarobljenici te aparature, aplikacija i svega u okviru globalne mreže. Postali su zavisnici, a kompanije koje stoje iza toga vode se profitom i ne zanimaju ih buduće generacije ni njihov razvoj - naglašava profesor Čolaković.