Deca postaju zavisnici već u drugoj godini života, gube svest o realnosti, a posledice mogu biti KATASTROFALNE! Roditelji reagujte na vreme!

U srpskoj javnosti nedavno je odjeknula vest da se 12-godišnji dečak navodno ubio jer mu je majka zabranila da igra omiljenu video-igricu, a načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za metalne bolesti u Beogradu, Ivica Mladenović, upozorava da su upravo deca od 10 godina pa naviše najviše zavisna od video igrica.

"To su godine kada je zavisnost od video-igrica najzastupljenija i ide do neke navršene 25. godine", kaže Mladenović za i ističe da je u Dnevnoj bolnici za mlade politoksikomane (zavisnike) tog Instituta u poslednjih godinu dana bilo oko 15 hospitalizovanih pacijenata, uglavnom uzrasta od 12 do 18 godina.

Mladenović, koji je i šef dnevne bolnice i koji je sa kolegom Goranom Lažetićem napisao knjigu "Izgubljeni u virtuelnom svetu - Zavisnost od interneta i video -igara", ocenjuje da je suštinski problem u činjenici da su mladi koji sada dolaze na lečenje "s tom pričom krenuli pre desetak godina".

"Vi već sada imate decu od dve-tri godine, kojima je prva igračka tablet računar ili mobilni telefon. Oni ne znaju za drugačiju realnost, osim za realnost uz virtuelni svet video-igrice", navodi Mladenović.

On ocenjuje da je uznemirujuća činjenica za svu u mladu decu što, kako bi se posvetili video-igricama, zanemaruju druge obaveze, a čak 30 odsto njih zapostavlja učenje do nivoa odustajanja od daljeg školovanja nakon završene osnovne škole.

"U pitanju su mahom odrasle nezrele osobe, deca, adolescenti ili oni koji su u životu zadržali princip zadovoljstva kao dominantan. Kao i za druge bolesti zavisnosti, podložnija su deca iz rasturenih i neuravnoteženih porodica i osobe koje već imaju neki psihijatrijski poremećaj, najčešće depresivni ljudi koji traže kompenzaciju za nedaće realnog života", navodi Mladenović.

On smatra i da je od velikog značaja to što je Svetska zdravstvena organizacija u junu prošle godine klasifikovala zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest.

Kako se navodi, pozivajući se na knjigu "Izgubljeni u virtuelnom svetu-Zavisnost od interneta i video-igara", da je neophodno da pacijent ispunjava sva četiri kriterijuma - preokupacija internetom (video igrom), povećanje vremena provedenog na internetu, nagli prekid korišćanja praćen uznemiravanjem, neraspoloženjm, agresivnošću i gubitak kontrole (ostaje na internetu duže nego što je planirano) da bi se konstatovala zavisnost od interneta.

Navodi se i da su posledice po zdravlje depresivnost, anksioznost, nesanica, razdražljivost, implusivnost, malaksalost i simptomatska epilepsija.

Upozorava i da postoje posledice po porodicu, kao što su izolacija od ostalih članova, neobavljanje porodične uloge, slaba komunikacija i česte svađe i profesionalne posledice, kao i posledice po školu, poput smanjenja vremena posvećenog učenju, propuštanje ispitnih rokova, izostanci sa predavanja, gubitak godine i napuštanje školovanja.