Dileri deci uvaljuju drogu preko interneta!
Droga se danas može nabaviti i preko posebnih sajtova. Ona može biti još rizičnija od onih poznatih koje se prodaju kod uličnih dilera!
Dejan Briza
Takođe, postoje i supstance koje se prodaju u apotekama, a imaju ista dejstva kao droga. Na ovu opasnost upozorava Mira Kovačević, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Ekipa „Alo!” juče je posetila bolnicu u kojoj se leče zavisnici od narkotika kako bismo saznali koji su to današnji problemi sa kojima se društvo susreće, kada je reč o ljudima koji su skloni konzumiranju droge. Doktorka Kovačević poručuje zavisnicima koji se plaše da dođu na lečenje da im je anonimnost zagarantovana i da ni policija neće moći da dođe do njih.
Srbi najviše uzimaju heroin i amfetamine
Kovačevićeva otkriva koje su to dve droge koje koriste zavisnici u Srbiji. - Ljudi se kod nas najviše javljaju zbog heroina, ali to polako stagnira, pa je sve veća prisutnost amfetamina, ali i kombinacija obe droge sa alkoholom, a uz to neki znaju da uzimaju i marihuanu i sedative. Međutim, neki biraju koju će drogu uzeti zavisno od toga da li idu na spavanje ili žele da se razbude.
- Mnogi zavisnici imaju problem da se prijave na lečenje, jer misle da će njihovi podaci biti dostupni policiji, ali je diskrecija kod nas zagarantovana i mi nismo policajci koji će ih ispitivati kao da su uhapšeni. Posvećeni smo samo izlečenju. Ni kada se izleče, to im neće biti zavedeno u zdravstvenim kartonima. Onima koji se boje da se prijave na lečenje, preporučujemo onlajn prijavu putem koje nam anonimno mogu slati poruke, preko sajta i preko Fejsbuka, i dobiti informacije o svemu što ih interesuje. U ovoj bolnici nema nasilnih metoda. Postoje razne radne terapije koje naši pacijenti obožavaju, a o celom lečenju mogu da pročitaju na našem sajtu - kaže doktorka Mira Kovačević za „Alo!”.
Ona otkriva da je dilovanje na ulicama zastarela metoda i da zavisnici danas mogu nabaviti drogu i dok sede kod kuće.
- Kada sam čula koji je nov način za nabavljanje narkotika, zapanjila sam se! U kontaktu sa nevladinim, odnosno civilnim sektorom, koji ima lakši pristup tim nekim skrivenim informacijama, više nego zvanične institucije, saznala sam da u poslednje vreme sve više ljudi dolazi do narkotika preko interneta! Međutim, najveći problem je taj što te supstance nisu još došle ni na listu ilegalnih, a imaju opasna psihoaktivna dejstva, pa su njihove posledice možda i gore od onih poznatih narkotika - naglašava direktorka „Drajzerove” i dodaje da u tome veliku ulogu imaju društvene mreže koje omogućavaju i lakši kontakt sa dilerima, ali i više informacija o svemu što zavisnike interesuje.
Kovačevićeva kaže da se konstantno pojavljuju nove supstance koje mame većinu zavisnika.
- Zavisnici uvek vole da probaju nove, bombastične stvari. Evo, na primer, „biljni tamjan“. To je biljka koja je poprskana sintetičkim supstancama kanabinoidima i ima dejstvo slično marihuani, ali ako se kombinuje sa nečim, onda deluje kao amfetamin. Ta sasušena trava je samo nosač za neku aktivnu supstancu koja je sintetizovana i koja se naprska na nju. Postoji dosta supstanci koje imaju psihoaktivna dejstva, a prodaju se legalno. Takođe, postoje i oni koji proizvode drogu, pa samo naprave sitne izmene u strukturi, pa i to dospe u apoteke, iako ostanu ista katastrofalna dejstva - otkriva direktorka.
U obilasku klinike zatekli smo veoma pristojne uslove. Na ulazu smo videli dugačak red u kojem su pacijenti čekali da dobiju terapiju „metadonom“, a prisustvovali smo i jednoj radnoj terapiji sa pacijentima koji nisu bili raspoloženi za fotografisanje.
Bolnice neće da operišu zavisnike!
Direktorka „Drajzerove” ističe koji su to problemi koje naša država treba da promeni izmenama zakona.
- Radimo sa Ministarstvom zdravlja na donošenju uredbe da svaka zdravstvena ustanova, pogotovo u manjim mestima, ima poseban odsek za lečenje zavisnika od droge, a takođe se borimo i za to da naši pacijenti budu prihvaćeni i dobiju zdravstvenu negu koja im je potrebna bez predrasuda, jer su zavisnici. U našoj zemlji, nažalost, još postoje prakse da neki pacijent ne može da operiše slepo crevo, na primer, jer je odbijen zbog njegove zavisnosti - naglasila je doktorka Kovačević.