Dok sam bio u Africi, optuživali su me za orgije sa crnkinjama, a ovo je prava istina!
Iako je po zanimanju psihijatar i neko ko je bio redovni profesor na Medicinskom i Pravnom fakultetu u Beogradu, direktor Instituta za psihijatriju KCS-a i ambasador Srbije u dve zemlje, Jovana Marića uglavnom svi znamo kao seksologa. On već punih 40 godina nastupa u medijima i uvek bez kočnica i blama govori o najškakljivijim pitanjima
ALO foto Dejan Briza
- Ne dopada mi se kada me predstavljaju kao seksologa jer je prosto pogrešno, ne postoji specijalizacija seksologije, ali izgleda da me baš svi tako doživljavaju. Evo, na primer, i kada sam se upoznao sa patrijarhom Irinejom rekavši: „Svetosti, ja sam Jovan Marić“, i on mi je rekao: „Jovo, pa ko vas ne zna, vi ste poznati srpski seksolog“. Kazao sam mu: „Nemojte tako, pa ja sam bio direktor instituta, redovni profesor više fakulteta, ambasador, a vi meni kažete da sam seksolog“, a on se slatko nasmejao i rekao: „Ne, ne, vi ste za mene drugi Aca Kostić.“
Imali ste taj izlet u politiku, koji vas je „koštao“ afere „sekslencija“, jeste li se pokajali zbog toga?
- Dva puta sam bio amba sador, što je trajalo oko šest godina, u Južnoafričkoj Republici, pa u Nigeriji. Trebao mi je taj izletu u politiku, bilo je to genetski, moj otac je bio francuski đak, narodni poslanik pre Drugog svetskog rata. Komunisti su ga streljali. Kada je reč o toj aferi, meni su drugari kada sam postao ambasador prvi put dodali to „S“ na „ekselencija“ jer sam se ja tada već igrao seksologije i bilo mi je simpatično. Optuživali su me posle mediji za nekakve orgije, pa su me oni nazvali Sekselencija, a znam da je sve to poteklo od karijernih diplomata u ambasadi koji su se nadali da će biti ambasadori umesto mene. Nikada u životu nisam pravio bahanalije. Da, ja sam tamo u Nigeriji bio sa mladim crnkinjama, bio sam razveden i šta sam mogao da radim, kako da dve godine budem bez komunikacije sa nekom devojkom? Inače, jedna od najčešćih seksualnih fantazija muškaraca je da budu sa dve devojke, ja to nikada u životu nisam uradio, uvek sam za varijantu jedan na jedan, u orgijama inače uvek ima implikacija latentnog homoseksualizma.
Kao da je zavladala neka „epidemija“ eksplicitnih slika i snimaka poznatih na internetu. Isplivali su snimci pevačica, sportista, učesnika rijalitija, a kako najavljuju mediji, pojaviće se uskoro i takvi snimci političara. Šta se to dešava?
- Mislim da to u javnost puštaju patološke ličnosti koje su nekako došle u posed tih snimaka. Neki od tih internet predatora verovatno imaju i ucenjivačke namere, ali defi nitivno se radi o inferiornim ličnostima, koje objavljivanjem tuđih snimaka tog nekog žele da povrede i oštete. Te osobe osećaju zavist prema uspešnim ljudima, zato su na njihovoj meti sportisti, pevači, glumci, političari...Takođe, može se raditi i o osveti. Kada se raskine veza, ostavljena strana ima potrebu da se sveti, a to radi pričama „nikakav ili nikakva je u krevetu“ ili objavljivanjem intime.
Zašto poznati i ljudi generalno imaju potrebu da se snimaju i slikaju goli?
- To je egzibicionizam! A sve se dešava jer živimo u vizuelnoj civilizaciji, sve je drugačije nego, na primer, u mojoj mladosti, kad nismo imali ni fotografi je u boji. Vizuelna civilizacija glorifi kuje mladost i lepotu, živimo zapravo u teroru mladosti i lepote. Ja sam star čovek, nisam više privlačan kao u mladosti, kako su govorile devojke, ali nisam zato ogorčen, pa ovako pričam, nego je prosto tako. Slikaju se neki i jer žele da imaju uspomenu kako su nekada izgledali lepo, zna ju da će im to za 15 godina biti značajno. Takođe, sajber seks počinje da bude zamena za pravi, baš zbog vizuelne civilizacije. Muškarci se inače uzbuđuju čulom vida, žene više čulom dodira. Vizuelno je dominantno i izgleda veoma stimulativno.
Da li tu potrebu više imaju muškarci ili žene?
- Pričale su mi mlade, lepe devojke da stalno dobijaju slike muških polnih organa, da ne mogu da žive od toga, bio sam iznenađen saznanjem da u toj meri to rade i muškarci. Latentni egzibicionizam je više izražen kod žena, žene vole da se pokazuju jer se muški pol uzbuđuje putem čula vida.
Kada se pojave snimci poznatih, oni koji ne tvrde da je reč o fotomontaži kažu da su to slali „bivšoj devojci ili bivšem dečku“.
- To se zove racionalizacija - to je psihološki mehanizam da dajete objašnjenja koja su socijalno prihvatljiva, a ne da govorite istinu. Istina je možda da je taj neko želeo da ima svoju kolekciju snimaka iz vremena kada je bio potentan, a da bi prikrio egzibicionizam i da ne bi ličio na one po parkovima sa mantilom koji se pokazuju, kaže da je slao devojci.
Da li pojava eksplicitnih snimaka u javnosti nekome može da uništi život?
- Može, naravno, ali isto tako neke ličnosti od toga mogu da profi tiraju, imamo primere pevačica kojima su posle pornića skočile cene, tu su Karleuša, Severina , Suzana Mančić. Ljudi su, inače, postali tolerantni prema skandaloznim stvarima.